Kako se ja uvek pitam nesto, analiziram, i sagledavam iz svih mogucih uglova - tako je i sada. Kako je moguce da mudrost dozvoli gluposti da je prevari? Cemu onda sve one izreke mudrosti, cemu svi vicevi na konto glupih ljudi. Koga to mudri ljudi nadmudruju i kako, ako glupost moze da ih "izbaci iz koloseka"?
Da li je mudrost prevazidjena? Kako se glupost sa svojom gluposcu nadmudruje sa mudroscu i u nekom momentu je nadigra? Ako glup covek zbog svoje gluposti naskodi mudrom coveku, koja je prednost mudraca sto je takav? Kako ne reaguje sa svojim mudrim mislima i ne dozvoli da glup covek napravi glupost koja ce mu se "obiti o glavu"?
Je l' vreme faktor remecena? Vreme radi za glupost a ne za mudrost? Razmisljam li u pogresnom pravcu ili ne? Mozda se vreme poigrava sa mudroscu, stavlja je na nove ispite. Glupost je takva kakva je i ona se moze razvijati, ali samo u jos gorem smislu. Znaci, moze biti i veca, a to znaci da covek postaje gluplji nego sto jeste. A mudrost? I ona moze da raste. Mudar covek prolazeci razne zivotne situacije postaje mudriji. I? Dobili smo jos vecu budalu i jos mudrijeg coveka. A ipak, glupan moze zajebati mudraca. Ne razumem i dalje, kako i zasto. Kao da imam zadatak iz matematike pred sobom, kao da treba da postavim neku teoremu, da izracunam X i Y...e tako se osecam. Za sada ovo je za mene neka vrsta zagonetke, ali radicu na njoj jer ne mogu da se pomirim, da ce budale jednog dana zavladati.
