Nadam se da se svako nekada osecao da mu je srce puno, sa svi mogucim pozitivnim osecanjima. Jer ako nije, ne zna sta je propustio. Naravno, to se ne moze "naruciti" jer se to jednostavno desi. Ko zna o cemu pricam, razumece me.
Elem, ja sam se danas tako osecala. Danas je mojoj koleginici, prijateljici, mojoj "drugoj" mami (kevi, kako je iz miloste zovem) bio rodjendan. I povodom toga ja sam joj (naravno) kupila neki poklon. Danima sam se spremala za ovaj 17.novembar. Prvo sam bila u dilemi sta kupiti a onda sam shvatila da cu za poklon odabrati sitnice...koje govore same za sebe. I tako sam i uradila. Bila sam toliko ushicena pri pakovanju pokloncica (3 komada), pisanju cestitke i posvete i lepljenju simpaticnih stikera. Odavno tako nesto nisam za nekog uradila. Svaki deo tog jednog poklona je predstavljao nesto, govorio za sebe kako njoj tako i o meni koja sam izvrsila bas taj izbor. A on je bio samo za nju, moju dragu Milicu. Ja znam koliko voli slatkise pa je zato dobila cokoladne bombonice spakovane u jedno srce sa masnom, knjigu - koja skoro nikada ne moze da "omane" (privukao me naziv, a malo sam i prelistala pre kupovine) i kao treci detalj poklona, za ostali svet cudan, samo ne za nas dve - konzervu Red Bull-a. Zasto? E to je nesto interno i tako ce i ostati. Taj RB ima simbolicno znacenje, mada se moze i popiti :-) Na kraju sam spakovala i simpa medu sa cestitkom, u kovertu. Nalepila sam par stikera i napisala kratko i jasno MILICI od ... pa naravno mene. Dugo je trajalo to pakovanje, lepljenje...jer sam uzivala u tome. Kao da sam i htela da sto duze traje jer nisam zelela da prestane taj divan osecaj u meni.
A taj divan osecaj se ponovio kada je moja "keva" svaki pokloncic posebno pogledala i prokomentarisala. Na kraju su se pojavile i suze radosnice i to zbog 3 mala stikera (ljubicastog srca, crvenog cveta i plavog leptira). Nekom bi to bilo smesno i detinjasto a meni i njoj je to predstavljalo nesto tako ogromno da bih mogla o tome napisati sastav a ona o tome pricati tako dugo. Tu srecu koju sam ja osetila danas, najvise zbog same cestitke, ja ne mogu opisati recima. To je nesto sto se mora doziveti. A moje srce je bilo prepuno divnih osecanja, koja me i dalje drze. Preplavljena i nosena njima, kao da sam lebdela. Srecna sam sto sam uspela da i nju ucinim srecnom. I bez obzira za koliko vremena ce taj osecaj da nestane, svaki put kada bude pogledala u stikere i procitala posvetu u knjizi - obuzece je divan osecaj (ja to znam) jer ce se setiti koliko je cenim, postujem i volim.
Posveceno Milici, very special person to me.
Elem, ja sam se danas tako osecala. Danas je mojoj koleginici, prijateljici, mojoj "drugoj" mami (kevi, kako je iz miloste zovem) bio rodjendan. I povodom toga ja sam joj (naravno) kupila neki poklon. Danima sam se spremala za ovaj 17.novembar. Prvo sam bila u dilemi sta kupiti a onda sam shvatila da cu za poklon odabrati sitnice...koje govore same za sebe. I tako sam i uradila. Bila sam toliko ushicena pri pakovanju pokloncica (3 komada), pisanju cestitke i posvete i lepljenju simpaticnih stikera. Odavno tako nesto nisam za nekog uradila. Svaki deo tog jednog poklona je predstavljao nesto, govorio za sebe kako njoj tako i o meni koja sam izvrsila bas taj izbor. A on je bio samo za nju, moju dragu Milicu. Ja znam koliko voli slatkise pa je zato dobila cokoladne bombonice spakovane u jedno srce sa masnom, knjigu - koja skoro nikada ne moze da "omane" (privukao me naziv, a malo sam i prelistala pre kupovine) i kao treci detalj poklona, za ostali svet cudan, samo ne za nas dve - konzervu Red Bull-a. Zasto? E to je nesto interno i tako ce i ostati. Taj RB ima simbolicno znacenje, mada se moze i popiti :-) Na kraju sam spakovala i simpa medu sa cestitkom, u kovertu. Nalepila sam par stikera i napisala kratko i jasno MILICI od ... pa naravno mene. Dugo je trajalo to pakovanje, lepljenje...jer sam uzivala u tome. Kao da sam i htela da sto duze traje jer nisam zelela da prestane taj divan osecaj u meni.
A taj divan osecaj se ponovio kada je moja "keva" svaki pokloncic posebno pogledala i prokomentarisala. Na kraju su se pojavile i suze radosnice i to zbog 3 mala stikera (ljubicastog srca, crvenog cveta i plavog leptira). Nekom bi to bilo smesno i detinjasto a meni i njoj je to predstavljalo nesto tako ogromno da bih mogla o tome napisati sastav a ona o tome pricati tako dugo. Tu srecu koju sam ja osetila danas, najvise zbog same cestitke, ja ne mogu opisati recima. To je nesto sto se mora doziveti. A moje srce je bilo prepuno divnih osecanja, koja me i dalje drze. Preplavljena i nosena njima, kao da sam lebdela. Srecna sam sto sam uspela da i nju ucinim srecnom. I bez obzira za koliko vremena ce taj osecaj da nestane, svaki put kada bude pogledala u stikere i procitala posvetu u knjizi - obuzece je divan osecaj (ja to znam) jer ce se setiti koliko je cenim, postujem i volim.
