NEIZBEZNOST

Koliko je covek mocan da izbegne neka desavanja? Da li je sve to samo varka da se stvari desavaju i mimo nasih zelja i htenja? Svaka akcija ima i reakciju. Da li je reakcija uvek bas ona prava, na svaku tu neku svoju akciju? I je li uvek neizbezna?
Je l' svaki nas susret sa nekom osobom isplaniran od strane tamo "nekog" pa samim tim on postaje neizbezan? Koliko su neizbezne lepe a koliko i ruzne situacije? I da li postoji tajmer, koji ce nas bas tad i tad postaviti pred nekog i nesto? Koliko covek moze da utice na nesto sto se zove NEIZBEZNO?

THANK YOU

HVALA...kako tu rec retko cujem, vec duze vreme. Kao da se zagubila u gomili nekih drugih koje imaju manja znacenja, koja nemaju tezinu. No, nije tako. Tu je ona, samo smo je gurnuli pod otirac, neko u cosak. Mislim da su neki cak i zaboravili da postoji. Ali gore od pomenutog je kada cujem da tako mocnu rec koriste tek reda radi. Onda je bolje da ne bude ni izrecena. Jer samim tim, sto smo HVALA rekli zato sto se to ocekuje, tako treba ili cisto da ostavimo dobar utisak na nekog...a oseca se da to ne govorimo iz duse i srca, mi tu divnu rec skrnavimo. HVALA, cujem od svojih prijatelja i znam da je to bilo iskreno receno, ali generalno, odvikla sam se od nje, ne cujem je cesto. Osluskujem svako slovo ili ga citam i izgovaram u sebi. Kao da ne verujem. Onda se zapitam, da li je to normalno sto radim?! Mozda i jeste a mozda i nije. Svesna sam iskrenog HVALA, i to jako cenim. A ja sam bezgranicno zahvalna sto u mom zivotu postoje takve osobe koje tu rec govore iz srca. HVALA VAM STO POSTOJITE. 

U redu je plakati

Places li? Kakve su tvoje suze? Da li se slivaju niz obraz ili samo kao kapi ispadnu iz oka? Ja placem, i svaki put je drugacije. Ni mnogo cesto ali ne bas ni retko. Samo nekada imam osecaj da bih plakala ali se to ne desi. Sta se dogodi sa tim ne isplakanim suzama? Kuda one odu? I zasto nisu htele da mi pokvase lice, da izadju i oslobode se? Da li postoji neko posebno mesto gde su smestene i kada im bilo kakav moj bol aktivira dozvolu za izlazak, one to i ucine? Zasto to nije svaki put tako? Da li ja branim suzama da izadju? A ne bi trebalo...jer nije lepo da ostanu zarobljene i da se mesaju sa nekim sledecim, sa nekim drugim suzama koje nemaju veze sa ovim prethodnim. Jesam li hrabra ili kukavica, kada ne placem a trebala bih zaplakati? Uvek se preispitujem...

A, u redu je plakati.