Dragi moji...ova jos uvek 2012. je bila veoma tvitovana sa moje strane a za to ste i vi ovde pomenuti "krivi". Jer, dosta vremena sam provela upravo sa vama u komunikaciji. I svako od vas je ostavio traga na meni. Koliki trag sam ja ostavila na vas, to vi sami znate. Ja sam izdvojila upravo VAS, koji ste obelezili moju 2012. godinu i upravo VI ste moji uticajni twiterasi. Zelela sam ovo da podelim sa vama i da nam svima pozelim jos kvalitetniju komunikaciju i druzenje u Novoj 2013. godini.
One more chapter of our lives is ending. The end of 2012th year is so close. Some was happy, some was good and some - sad. I guess it had to be so, because of the balance of nature. I hate that. But, this is the law of nature and it's stronger than all of us. So, another year is behind us. Where we were, what we were doing? Are we satisfied? Here comes a point, to summarize . . . to compare with the previous one. And for the coming year, we wish us to be better than this who's "leaks". If we want something we didn't have in this year and the previous one, let's try to do the best and get some. For some things we can work harder. And probably will not fulfill all wishes. . . But, do not despair. It must be so, because . . . imagine - what would happen if they all come at once?
I want smiles, hugs and kisses to everyone to make a world a nicer and full positives. My dear friends, be well until next year.
Lepe stvari se obicno dese kada im se ne nadamo. Nasa lepa "stvar", nas pocetak se desio tiho a pretvorio u divnu buru. Ovo je:
Za tebe...za ovu predivnu jesen sto mi te spustila u moj zivot. Za nas pocetak koji raste i prerasta sve planine, koji je dublji od svih okeana. Za tebe i mene pronadjene medj' milionima zvezda. Za nas koji smo se trazili po celom univerzumu. Za mene...koja je ovo morala da napise.
Svako
mesto ima svojih drazi i cari, svako po na osob daje tu neku energiju i mi je
nesvesno uzimamo kao poklon, samo ako znamo da je osetimo i primimo. I nije
bitna ta neka ljustura, ta sposljasnost koju primetimo jer ona moze da bude
varka. To je nesto sto je lepo samo ocima, a ne celom tvom bicu. Oci gledaju i
traze ono sto im prija, samo njima, a dusa oseca i za to joj nisu potrebne oci.
U tome i jeste razlika.
U vise
navrata sam procitala u romanima kako su se pisci zaljubljivali u mesta koja su
obilazili, a neki su toliko bili opcininjeni, da su odlucili da se na istom i
nastane. Sada razumem taj osecaj, ako tako mogu da kazem jer se upravo i meni
to desilo. Da, bas tako – zaljubila sam se u ostrvo Krf jos iz daljine, sa mora
dok sam mu se priblizavala, gledajuci ga sa trajekta. Kupilo me je, a da toga
nisam ni bila svesna u tom trenutku. Vec sledeceg je bilo kasno jer me je
osecaj “divnoce” toliko obuzeo da je prosto bilo nemoguce da se i otrgnem
istom. Osetila sam kako me je prigrlilo uz sebe kao nekog koga dugo cekas i
kada ti se najzad vrati ti ne zelis da ga pustis iz zagrljaja.
Mozda ce
nekima ovaj moj osecaj da deluje cudno, ali i ne ocekujem da me svi razumeju.
Pokusacu nekim biranim recima da priblizim moje unutrasnje bure… a vi zamislite
da pricam o drugoj osobi. I nije poenta razlog zasto se to desilo, vec nacin na
koji se to desilo. Znam, i dalje vam “zvuci” bajkovito ili mozda i smesno. No,
ne marim ja… mozete se i smejati, mada nije lepo, ali kako god. Ovaj feeling koji me je obuzeo ne mogu
porediti ni sa cim, a iskreno, veoma je dragocen jer je ispunio celo moje bice.
Zanesenjak, mozda za neke, ali ako me tako kategorisete, znajte da cvrsto
stojim na obe noge. A mozda samo i zivim svoju bajku… Ali, moja je i
fenomenalna je. Moj san, moja bajka tek pocinju… I ne znam gde je kraj i ne
razmisljam o njemu jer od starta imam samo jednu misao a to je da se osecam predivno. A covek u
takvom stanju ne razmislja o kraju. Kad ne mozete da se setite ni datuma, niti
dana u nedelji, kada nemate ni osecaj koliko bi sati moglo biti… To ja zovem
mozak na light mode.
Pogled sa
jedne strane na pucinu, brodove u daljini… Ka nebu gde se tu i tamo pojavi neki
avion ili na drugu stranu ka brdima i planinama – daju mi osecaj slobode i
opustenost neizmernu koja me bukvalno tera da budem srecna. Tako malo, reklo bi
se… je potrebno za srecu, ali cesto je to malo tako nedostizno ili pak dostizno
ali ne sa tim efektom. Mnogo puta sam imala mnogo vise, ali covek u jednom
trenutku kada mu se nesto desi, kao meni sada, shvati da za tu srecu nisu
potrebne materijalne stvari vec one od kojih smo se otudjili, stvari koje ne
pirmecujemo ili guramo od sebe svakodnevno i zato nas, ne samo da ne cine
srecnima, vec nam postaju i strane. Sve te sitnice zbog kojih sada reagujem su
usle u moj krvotok, udahnula sam ih punim plucima, dozvolila sam im da se
raspilave u mom telu, mojoj utrobi… da me obuzmu celu. I zato sam se prepustila
tom osecaju jer mu verujem da me nece odvuci na mesto gde mi nece biti lepo.
Sta vise, mislim da i ne moze jer sam naucila da raspoznajem lepotu upakovanu u
ruzne i neprivlacne sarene papire. Mozda sam zato i nagradjena jer se upravo
tako i osecam, kao da sam dobila neki Bingo. Mojim ocima gledano i jeste tako,
vasim – to vec vi znate. Najvaznije od svega je da uzivam u tim sitnicama koje
nisu mozda krojene po mojoj meri ali eto, zivot me je tako naucio da od
postojeceg znam “prekrojiti” za sebe onako kako meni dobro “stoji” i kako ce
meni da prija.
Ali
ljubav se desi i ne pita ni za vreme ni za mesto…samo nas obuzme. Tako je mene
ovo ostrvo zaljubilo u sebe…kako god to zvucalo. Nagovestaj je dalo iz daleka,
mamilo me, flertovalo sa mnom iz daljine. Kao covek, kao bice…sto u sustini i
jeste na neki nacin jer je prepuno zelenila, tj. zivota. Svaki udisaj je pun
lakoce disanja. Svaki zrak Sunca je toplina, ne na kozi vec mnogo dublje od
nje…do samog srca i duse koji se tope pod tim milovanjem…kao kada vas greju
necije ruke ili telo. Talasi u moru kojima se prepustam su slapovi vode koji se
uvijaju oko mog tela, masiraju i miluju u isto vreme. Taj slani ukus na usnama,
taj beli trag na kozi, zamrsena kosa…to je more sa mnom delilo svoje
dragocenosti.
Lezim na
plazi, zmurim…prepustena toplini dana, vedrini neba i toploti Sunca. Cutim…uzivam
u zvucima talasa koji imaju svoj ritam, svoju melodiju. Samo u momentima kada
naidju skuter ili camac, ti skoro ujednaceni talasi menjaju smer i bivaju
pometeni u svojoj harmniji koju su preneli i na mene.
Telo,
opusteno…prihvata svu tu energiju Sunca i mora koji se nesebicno daju. Ja
oberucke prihvatam sve poklone i ne razmisljam da li treba. Ne zelim da ostanem
uskracena od uzivanje bilo koje vrste. Ne postajem ja ovisnik vec neko ko
pokusava da uspostavi sklad sa prirodom. Mozda je to malo, ali svakako da radim
na tome. Jer, trenutak kada pored svih drugih zvukova vi pocnete da cujete samo
odabrane, govori da se stapate sa prirodom. E to je divan osecaj, kada sam deo
neceg celog. A samo kada sam cela ja se osecam ispunjeno. A cela sam kada
postoji i ona druga polovina. I tako u krug.
Gledam
oblake, koji uvek iznova prave razne oblike. Igraju se neprestano neke svoje
igre. Posmatram tu umetnost koja je potpomognuta vetrom. Kako je to divno kada
mozes uvek da budes nesto drugo, neko drugi. Svi ti oblacici jednog trenutka su
neprimetni a vec sledeceg skupljeni, postaju jedna mocna celina. Ta velicina od
oblaka koja me posmatra, mozda i ispituje moju radoznalost i mastu vec sledeceg
trenutka ce se mozda rasprsiti. Zato hvatam moment da vidim, ugrabim ocima (da,
sada samo njima) taj moment koji je vredan na svoj nacin. Kao sto se i talasi
rasprse na obali o pesak i sljunak, tako i oblaci bivaju razliveni i
transformisani pod naletima vetra i stapanjem sa ostalima. I svaki novi dasak
vetra menja sve, cak i mene koja sam tu nekako sporedna uloga. Ja sam samo
posmatrac i “upijac” nekih lepih stvari, desavanja u prirodi koja uticu na
mene, koja me pune pozitivnom energijom i daju snagu da mi sve ono sto mi se
nekada nije svidjalo sada cini tako prihvatljivo normalnim. Jer lepota
sagledavanja se nalazi u bicu coveka i zato svako od nas moze jednu istu pojavu
da posmatra razlicito u zavisnosti od okolnosti desavanja.
Obicno
nam vetar smeta jer nanese oblake sa kisom, a i ne prija nam sam po sebi. Ne
osecamo se lepo dok duva i nosi sa sobom sve svasta. Ja ovog puta od tog svasta
ne osecam nelagodnosti i neprijatnosti. Osecam mirise koje je vetar doneo sa
sobom, kako mi mrsi kosu, ali se ne nerviram. Neka ga, neka se igra…prihvatam challenge. Mozda mi nosi neku poruku,
mozda zeli nesto da mi kaze… Ne mora biti neprijatan ako mu dozvolim da mi se
poigrava na licu i na trenutke osetim hladnocu. On to samo “govori” da je
njegovo postojanje bitno .Jer bez njega ne bi plovile jedrilice, niti bi se
okretale vetrenjace… I jos mnogo toga…
Gledam u
ta zelena brda, koja me okruzju sa jedne strane, sve do morskog prostranstva. Gledam
i ne znam sta da im kazem – da li me vise fasciniraju svojim zelenilom ili svojom snagom i moci
kojom se utiskuju u oci posmatraca. Mozda se samo ja odusevljavam njima, mozda
su samo meni posebni ali ovo je moja prica. Sve ostalo je manje bitno.
Samo znam
da se osecam tako leprsavo i zaljubljeno i da ni jedan dan ovde nema ni pocetak
niti kraj. Jer se ponovo i iznova nadovezuje na sledeci, a ovaj na prethodni.
Sve je u jednom dahu i sve traje, svaki dasak, svaka nit, svaki talas, svaki
zrak…sve je bez kraja. Eternal je
ovde po default-u, vreme ide ali se
ne oseca njegovo hitanje ka novom danu, kazaljke se pomeraju ali kao da tapkaju
u mestu 24 puta na dan.
I evo,
posle nepunih mesec dana, i dalje osecam sve te mirise ostrva, sve struje i
talase. Ne moram ni da zmurim. Dovoljno je da pomislim i ja sam tamo. I vraticu
se, znam i obecavam SEBI. Jer, ne samo sto zelim vec i moram. Tamo pripadam…
Ovo je
moja bajka, ali istinita… sa, svakako lepim zavrsetkom. Cucete jednom.
Sedim u svojoj sobi, u blago zavaljenoj pozi, drzim laptop na krilu...ukucavam www.foursquare.com Red je da se i ja oglasim gde sam, kada, koliko i sa kim. Da budem i ja u trendu...ako vec isti ne mogu da postavim (akhm). Registrovala sam se i sad bi trebalo da vam pokazem sve ovo sto sam nabrojala. Samo, hoce li vam biti interesantno...nisam skinula aplikaciju za mobilni...pa cu se "forskavaringovati" (kako sam to odavno krstila) samo iz kuce? A sta fali, malo iz svoje sobe, pa iz kuhinje, kupatila, sa ulaznih vrata stana, prozora, terase, spajza...eto, ima dovoljno mesta i nikad nece biti ista poza. Sve cu ja to pojasniti kada se budem "markirala" gde se tacno nalazim. Jer, to je jako bitno da znate, da li sad sedim u trpezariji, da li obedujem ( i sta tacno ), jesam li prekrstila noge itd. Onda cete vi moci da me zamislite u toj nekoj pozi, u toj nekoj mojoj prostoriji, tom nekom mom stanu... Imacete sad jasniju sliku o meni, je l' da? E pa sad "naostrite" tastature i krenite da me salecete sa pitanjima i kritikama. Sigurno ce biti toga, mislim, to je najmanje sto ocekujem od vas. Necu se je oglusiti o vase, cak ni primedbe...jer samim pominjanjem mene, raste mi rejting (da, daaa) kod vas i kod njih ( koji god to bili ). Sve u rok sluzbe. Postacu poznata a vremenom i uticajna - BRE! Znate vi vec sta ta rec znaci, al' se sad folirate. I mnogi bi, bar na kratko da budu uticajni, ali to nikada necete priznati drugima...a neki cak ni sami sebi. Znam...i ne mozete me razuveriti. Malo slave nije na odmet jer ce se pricati o vama u raznim medijima. A danas ( na zalost ) svako moze da bude novinar ( cast izuzecima ) i svaka glupost se moze naci u stampanom ali pre svega elektronskom izdanju nekih novina. Tako da, za par minuta, eto i vasih, par minuta. Zanimljivo je to kako od anonimusa mozete postati "poznata faca". Ali, to podrazumeva da ste veoma aktivni na drustvenim mrezama i da ste do sada vec "ispleli' neku svoju mrezu sa par hiljada vasih sledbenika ( tj. prijatelja ). Da, sve su vam to prijatelji, do koske. Klimace i slikace se sa vama, kada dodje momenat za to, ponavljace vase reci, bodrice vas, velicati i u tudjim ocima, i sve to u cilju da budu prisutni kada se i sami budete "prodali" da ne kazem eksponirali. I nista ne brinite, takvim ljudima ne trebaju nikakvi "putokazi" da vas pronadju...jer vi ste vec odradili dobar marketing za ME, MYSELF & I. Ostalo je samo dosminkavanje.
Svaka slicnost ili pronalazenje u tekstu je slucajnost.
Gde je ta magija ako imas osecaj da ti se nista magicno ne desava? Skrila se...ali NE negde - vec u nama. DA...svako ima malo mesta i za nju, samo sto ocekujemo mnogo od nje. A ne znamo da smo zapravo MI ti koji joj dajemo na znacaju (my point of view).
Magicni su: trenutak...dan...osoba - svasta i svako od nas moze takav biti. Drugim recima, MAGIJA je specijalna sreca. Mozda je jos bolji naziv - sreca u duginim bojama. Tako se bar meni dojmi. Ne znam kako vama. . .
Svako od nas ima u danu i magican trenutak i moze biti magicna osoba i da toga bude svestan. Postoje te neke magije koje se podrazumevaju, kao npr. duga ili vatromet. Ali to su trenuci koji manje-vise traju onoliko koliko i njihovo sagledavanje i desavanje. To su magije po *default-u za koje su nam drugi govorili i u nas usadili, da su to posebni i predivni momenti kojima se divimo.
Istina, divimo se mi i dugama posle kise i vatrometima za razna slavlja. Ali, ako nema magije u nama u trenutku kada se pojavi duga na nebu, mi je necemo ni doziveti kao jedan divan prizor. Cak i taj prasak od vatrometa nece imati onu draz ako mi sami nismo raspolozeni bez obzira sto mu se svi dive.
Ali sta je sa ostalim magijama, koje nisu same po sebi "magicne"? Toliko je sitnica koje mogu biti u datom momentu bas takve. Da li i one zavise od oka posmatraca? Licno mislim da - DA.
Necije oci ce vam jednog dana u jednom momentu zasijati drugacije, pogledati vas neznije ili bilo kako drugacije nego inace. Pojavice se neka iskrica u njima...e, i to je magija ali samo ako je vidite drugacije od ostalih.
Cvet,u vasoj saksiji, koji gledate svakodnevno...mozda ce jednog dana dobiti novi listic koji ce ga ne mnogo ali dovoljno promeniti da to vise ne bude onaj isti cvet od juce.
Svi ti oblaci na nebu koji se stalno komesaju i prave razne oblike...nije li i to magija?! Raznoliki oblici koji nam stave osmehe na lice ili se zamislimo nad istima...
A tek vodopadi, puni snage, energije, koju samo voda moze imati...ti divni slapovi, koji se spustaju, padaju sa visina mocno se spustajuci opet u jednu celinu. I dok pada, ta voda ima u oku posmatraca razne vizije koje imaju razlicite oblike i boje.
Glas...umilni, treperavi, mekan kao barsun ili dubok bariton od kojeg vam kroz vene krv brze prostruji, nije li i to magija? Jer ne ostavlja taj isti glas na svakog i u istom trenutku isti utisak.
Mnogo je magije oko nas, mnogo je magije u nama...samo je treba pronaci.
Nekada se sakrije daleko i treba nam vise vremena da je pronadjemo a nekada cak iako je na "dohvat ruke" mi ne mozemo ili ne znamo da je uzmemo.
Zaboravljamo, zbog raznih faktora remecenja sta sve imamo u sebi...otudjujemo se od sebe. Zivimo brzo, nezdravo, ne razmisljamo kako gubimo kontakt sa prirodom sve vise. Zato sve vise, postajemo mali roboti koji se ponasaju upravo tako - kao masine. Ali stil zivota, iako nametnut u vecini slucajeva ne sme biti razlog da se odreknemo onoga sto je u nama...sve vise i vise - skriveno.
Razdrmajmo nasa cula, "probudimo se" i pogledajmo oko sebe, prirodu, stvari, ljude. Ako jednog trenutka nesto sto je danima izgledalo isto, vidimo drugacijim, znajte da ste uspeli da se otrgnete od svakodnevice. Uspeli ste da probudite u sebi magiju koju imate, a ona vam se vratila na mala vrata.
Onog trenutka kada vam livada sa cvecem bude izgledala kao vatromet na nebu, znajte da ste povratili vasu magiju koju ste odgurnuli od sebe. Znajte da ste uradili nesto dobro, ne samo za sebe vec i ljude oko vas. Jer, samo tako cete biti i pozitivnija licnost i siricete energiju oko sebe koja ce se rasprsivati kud god vi krenuli...
Mozda ce nekom od vas ovaj tekst izgledati kao mastanje, sanjarenje, filozofiranje...svako ce ga doziveti drugacije jer ne citamo svi ISTE RECI na isti nacin. Upravo u tome i jeste magija svakog ovog slova ali i vasa licna u zavisnosti od trenutnog raspolozenja.
Kako god bilo, ja se osecam lepo i to zelim da podelim sa svima vama koji ovo citate.
A mojoj dragoj MARTI se zahvaljujem jer me je inspirisala da sve ovo i napisem. Zato ovaj tekst i posvecujem upravo njoj.
Pre tacno godinu dana, moj prvi post na blogu je ugledao svetlost dana. Tako je i ovaj BLOG poceo da zivi. Sa "OSMEHOM" sam pocela, pa u tom duhu, na godisnjicu "My Doodle" i nastavjam...jer osmeha nikada dosta. Ta razvucena crta, kako ga neki zovu, nam znaci uvek. Mnogo osmeha sam primila a mnogo i darovala u protekloj godini. I to onih pravih, iskrenih...od srca. Jer, nisam ja rodjena za lazne, pa ni osmehe.
Mnogi od vas su bili moja inspiracija za moje tekstove a svakako da je osnova uvek bila u nekoj od vrsta ljubavi. Svi vi sa kojima sam se od srca smejala - smatrajte da ovaj tekst pisem vama i za vas. Jer vi ste to zasluzili. Razliciti razlozi ali uvek je svrha bila ista - uciniti nekog srecnim, makar i sirokim osmehom koji nekad bude delotvorniji od leka. Sreca, koju jedan osmeh nosi sa sobom je neopisiva i ne moze se iskazati ni sa milion reci...to se jedino moze osetiti. A ja znam da ste vi doprineli da ja budem zbog vaseg osmeha - srecna, kao sto ste i uzivali u toj razmeni pozitive koju jedan osmeh ima u sebi.
Cak i kada cilj nije opravdao sredstva, vazna je namera...biti srecan. A srecan covek uvek nosi OSMEH sa sobom.
Sve vise smo "operisani" od saosecajnosti. Niti zelimo niti raspoznajemo ponasanje drugih ljudi, bez obzira na cin i bliskost sa istima.
Desavalo mi se da kada shvatim da je neko moju ljubaznost i empatiju totalno drugacije razumeo, budem u soku. Ja, umesto doticne osobe.
Postali smo "tupi" na tudja osecanja. Ne znam koliko ce i na koji nacin ovo sto pisem, da utice na bilo koga od vas, samo zelim nekako da "pokrenem" u svima razmisljanje o ovoj temi. I naravno, nisam jedina osoba koja je bila u situaciji da se prema nekom ophodi krajnje prijateljski sa dobrim namerama, brizno i sa razumevanjem a za uzvrat dobila kritiku ili mozda karakteristiku koja ne moze da se pripise saosecajnim osobama.
Svesna sam da empatija nije podjednako izrazena kod ljudi, ali svakako je treba razlikovati od ostalih ponasanja. I niste flertovali sa nekim, niste se ni mesali u tudji zivot ako ste empaticna osoba. Povrsnost kod ljudi upravo dovodi do takvih zakljucaka, jer ne posmatraju ni ljude ni situacije niti sire a ni dublje. Mislim, svi se mi rodimo sa nekim osobinama koje nam daju neki oblik ali to su samo konture. Danas, kada nam je dostupno sve sto je pre 20-30 godina bilo misaona imenica, imamo izvitoperena razmisljanja ili jednostavno nemamo vise taj osecaj da primetimo nesto. Kako to? Zar ne treba da smo pametniji? Ili je savremeno vreme otudjilo ljude jedne od drugih. A da se malo edukujemo, poradimo na sebi? Zar je i to tesko??? Valjda su nas i roditelji necemu ucili? Ili nisu...kako koga? Ne shvatam kada se desilo, u kom trenutku smo se odrekli necega sto je usadjeno svima manje-vise, kada je to nesto nestalo iz ljudi pa vise ne znaju da prepoznaju ponasanje i reakcije? A pre svega, opet se pitam - zasto se to desilo? Ne prihvatam da je drustvo krivo sto je neko bezosecajna osoba ili sa vrlo malo razumevanja, na neki nacin i sebicna, bez volje i zelje da razume i bude neka vrsta ucesnika u necijem dogadjaju. Sam si "kriv" sto si takva osoba, najvecim delom. Ti kao jedinka. I zato moras to da "popravis" kod sebe. Dok jos ima vremena i nade da ces postati bolja osoba nego sto jesi. Jer svi mi, uvek mozemo biti i bolji - od sebe samih.
Hvala losim ljudima sto postoje, jer svojim bitisanjem od mene svakog dana postaje sve bolji covek. Da njih nema ja bih stagnirala. Ovako, oni sa svojim ispadima gneva, nadobudnosti, oholosti, negativnosti i svega sto se moze spakovati u rec ZLO, mene pune pozitivom. Znam, cudno "zvuci" ali moje dobro raste zahvaljujuci njihovom zlu, jer gledajuci njih znam da ne zelim biti kao oni.
Jos vise se zahvaljujem svetu na dobrim ljudima, jer od njih ucim. Ugledam se na njih i njihovo ponasanje i trudim se da budem bolja od njih. To je kao neko moje utrkivanje za bolju JA.
If you know what I mean?
A, "oprlji" me ta negativnost, cak i od strane neznanca. Srecne okolnosti su sto sam u zivotu, "obarajuci prepreke" naucila da i kada odreagujem na lose ponasanje, to bude kratkog daha. A tu su i godine ulaganja, truda, mog i onih koji poznaju moju dusu. Naravno, mnogo vise me "dotaknu" te lepse reci, sitnice koje ljudi nekad slucajno a nekad namerno, urade. Svu tu lepotu pozitivnog "vajba" kojom se napunim, ne moze mi niko oduzeti. Daje mi dodatnu energiju da sebe stalno nadogradjujem, u zauvek i jos boljeg coveka nego sto sam i u ovom trenutku.
Hvala, vama sto ste otisli iz mog zivota na bilo koji nacin i iz bilo kog razloga. Hvala, vama sto ste usetali u moj zivot sa nekom namerom, makar to bilo i u prolazu. A najvise, HVALA vama sto ste tu oduvek i za koje znam da necete nikuda otici.
And nothing is accidental, everything has its reasons.
Svi ostavljate neki trag, pitanje je koliko dubok.
Problemi sa pristupom Twitteru - naslov koji je osvanuo u elektronskim medijima.
A samo pet minuta pre, uporno sam pokusavala da se ulogujem. Pretpostavljala sam da je neki "kvar" ali nisam se strecala dok nisam procitala vest. I pokrenu se bura. Brzinom svetlosti sam pocela da motam po glavi razne varijante i naravno dosla do najgore - da sam izgubila kontakte sa svojim frendovima na Twitteru. Sledece - ciji telefon imam, email adresu, ili bar FB. Hmmm, ne od mnogo njih, sta vise. Tek od pojedinaca. Uvek najgora opcija od ko zna koliko, prevlada i obuzme misli. Zatruje. Trenutak posle se setih i dragih mi ljudi kojima tek imena znam a nekima ni to. Jer ima ih, koje zarko zelim, ne samo upoznati, vec da postanu deo i mog stvarnog zivota. I dok me je strah obavijao, skoro pa celu, sajt je proradio. Trgla sam se kao iz nekog sna. I potvrdila sebi da mi mali avatari njihovih profila mnogo vise znace nego sto sam i slutila. Jer kada ostvarite komunikaciju koja je prerasla nivo povrsnosti, onda to vise nisu avatari, nisu male fotke...to su zivi ljudi, koji su svako na svoj nacin, zauzeli delic mog srca. Kao i oni iz RL, sa kojima nekada manje vremena provedem nego sa #twitterbuddy's.
Normalno je da svi ponekad placemo. Razloga je mnogo ali nemaju svi istu tezinu. Ali sa godinama se i taj "prag" za plac pomera. Neki vise placu kao deca, neki kasnije. I nemamo svi istu snagu da se nekad izborimo sa suzama. No, ipak ih treba pustiti ako vidimo da ce nas "ugusiti". Bez obzira na to, i dalje smatram, da suze nisu OK jer smo tada tuzni pa zato i placemo. A mene tuga, kida. Ne samo moja, vec i tudja. Cak ne moram ni da znam konkretan razlog tih suza, tesko mi je kada znam da se u nekom skupilo toliko jeda. Ne znam zasto, ali tako je. Jos ako se radi o meni dragoj osobi, teze mi je. Bolje bi bilo onda da i ne znam za bol, tugu i suze. Nisam ja sad sebicna, pa da je razlog - ono sto ne znam, nece me povrediti. Ne, vec sto tada zelim priteci u pomoc, bilo kako a nekad je to neizvodljivo. I opet ima mnogo razloga i za to, jer nismo svi isti. Neko zeli tudju pomoc, neko ne. Nisam ja carobnica koja ce da zamahne stapicem i sve pretvori u osmeh i radost ali volim da budem "fixer". Da "popravim" okolnosti i ljude, da bude vise srece i meni i vama. Mozda ja mnogo zelim, ali to je ono sto me vodi kroz zivot. Taj nagon koji sam pokusala, ali sam shvatila da ne mogu sputati. Mogu ga samo regulisati u zavisnosti opet od situacija i ljudi. Verovatno da sam neshvatljiva i cudna pojedincima sto tako razmisljam. Ali, ne vode mene misli, vec srce. Takvo je od kako znam za sebe i ne mogu ga promeniti. Ono komanduje sa mnom uvek. Cak i kada mi se neke stvari "olupaju o glavu" ono opet radi isto i mene vodi istim putem - mozda drugim kolosekom ali putem koji vodi ka radosti, ispunjenju i sreci. Svako ko razume kako se osecam, razumece i ovo sto sam napisala. A ostali kojima nisam jasna sa svojim ponasanjem, neka prime izvinjenje ako im se jednog dana nadjem na njihovom putu, i pozelim pomoci kada im ta ista pomoc zatreba.
Vecina nas koji koristimo internet i za zabavu, ima bar na jednoj drustvenoj mrezi svoj profil...i na njemu svoju ili neku drugu slicicu, tzv.avatar. Oni koji ne zele da se eksponiraju, za profilne slicice su izabrali nesto sto mozda njih opisuje ili nesto sto vole. Ali, ima i onih ciji avatari ne asociraju bas nikako na njih kao osobe. Ako znamo ko se krije iza nekog imena i odredjenog avatara mozemo se uveriti da li i koliko isti odgovara toj osobi. Nekada se iznenadimo, a nekada smo prosto i ocekivali bas takav, pod uslovom da osobu dobro znamo. A sta je sa ljudima koje ne poznajemo, kako njih dozivljavamo kada pogledamo njihov avatar? To je mac sa dve ostrice. Mozemo se silno razocarati ali i prijatno iznenaditi. Ipak ne dozvolimo "slatkastim" avatarima da nas prevare jer se iza njih (mozda) kriju ljudi koji nemaju dobru dusu i srce. To vizuelno, trenutno jedino dostupno, je ono sto nas ponese, ali isto tako moze i da nas odvede na sasvim pogresan kolosek. Sa druge strane imamo ni malo privlacne (za oko) profilne slicice. Mozda ce neke u nama da izazovu i osecaj nelagodnosti, neprijatnosti ili misli da se iza pomenute krije osoba koja je jako losa. A i to moze da bude varka. Mozda neko samo pokusava da prikrije svoju ranjivu dusu, da bude nesto sto nije u stvarnom zivotu. Dakle, sve opcije su ukljucene. Neki avatari predstavljaju bas ono sto ti ljudi i jesu na javi, a neki su susta suprotnost tome. Zato ne treba da se "zalecemo" sa donosenjem preuranjenih zakljucaka. Ipak je avatar, samo avatar. A covek je nesto sto se upoznaje na razne nacine, za koji nam treba nekada i mnogo vremena. I ono cuveno ALI...neke ljude nikada zapravo i ne upoznamo, ma koliko vremena i dugo ih znali.
"U psihologiji, termin EMPATIJA se upotrebljava da oznaci proces neposrednog uzivljavanja u emocionalna stanja, misljenje i ponasanje drugih ljudi. Empatija predstavlja neposredno saznanje osecanja, zelja i namera drugih ljudi. Npr. kada putem empatije otkrivamo strah ili bol drugog lica, mi prvenstveno znamo sta oni osecaju."
Ovo sam preuzela sa Vikipedije, zato je citirano. Mogla sam ja to i svojim recima, ali ovo bi bila neka definicija empatije.
Danasnji tekst Ljiljane Jerinic me je bas dobro "prodrmao". Ceo dan sam razmisljala na tu temu. Zato i pisem ovaj post, jer sam pod snaznim utiskom i nekako posmatrajuci ljude iz svoje okoline uvidjam da je sve manje empaticnih ljudi. Zabrinjava me to, ali me vise brine nesto drugo - ja sama. Druge ne mogu menjati, ali sebe mogu. Nije zahvalno ni tumaciti sebe, ali posle testiranja i rezultata od 75% ipak se svrstavam u empaticne ljude. Znala sam to i sama, jer sam svesna svog ponasanja, postupaka i ophodjenja prema drugima. Cak mi bliski ljudi to i kazu, nekim drugim recima, zavisno od situacije. Prija to, naravano, godi egu, dusi...ali isto tako nekada imam utisak da ta moja empatija steti toj nekoj drugoj osobi. Jer, koja je korist od moje empatije ako sam sa njom izazvala suze u tudjim ocima, ocima osobe koju "dozivljavam" a ona je svega toga svesna i bas zbog tog saznanja bude jos tuznija? Da li gresim sto to posmatram iz ugla koristi i stete? Ili negde generalno gresim - zasto je neko zaplakao zbog nase empatije? Nisam dovoljno strucna da dam sebi te odgovore, zato i pisem ovaj post. Od danas, moja pitanja i nedoumice su "narasle" a mene izjeda neko moje neznanje.
Mozda zato, sto sam odrasla u porodici a i u sredini gde se nije pravila rasna i ostala razlika medju ljudima, ja sam uvek na sve gledala istim ocima. Zato sam, ne cesto, ali ipak gledana ispod oka od strane pojedinaca. Nisam se uklapala u necije sablone i tome slicno.
U vreme kada su tek zaziveli neki servisi preko mobilnih operatera i kada smo se dopisivali pod raznim nikovima ili cak svojim imenima a da nismo imali razmenjene brojeve, zezali smo se i lepo druzili, a kasnije smo se i upoznavali, onako grupno. Raznih ljudi i cudi bese... Ali, samo da spomenem da i danas posle mnooooogo godina imam za prijatelje te neke ljude koji su mi onda bili samo nick sa tamo nekog sajta. A u svakom druzenju, pa i virtuelnom dodje do zblizavanja, zar ne?...kao i u ovom slucaju. Ali (vecito ali) ta zainteresovanost je bila jednosmerna, i to sa njegove strane. Ja ga nisam izdvajala iz grupe ostalih, nije mi bio poseban bas po nicemu. Ali ja njemu jesam. Kada sam skontala kuda vodi sve to, shvatila sam da moram reci otvoreno da nisam zainteresovana za nista drugo osim druzenja. Medjutim, kod njega je proradila sujeta, bes ili sta vec, pa je postao malo navalentan. To me je onda odvratilo i od dotadasnjeg druzenja. Razocarala sam se (trenutno) mozda malo i plasila, medjutim, sinula mi je genijalna ideja (koju sam ubrzo i realizovala). Kako nikada ni sama nisam bila neprijatna i nisam volela zategnute odnose, niti prepirke, odlucila sam da mladog gospodina nekako "primirim" i ponovo uspostavim normalnu konverzaciju. Mislim, mogla sam ja to da prekinem i da mu se vise nikada ne javim na grupi (i dalje se sve odvijalo u virtuelnom svetu). Usledila je razmena brojeva telefona i poceli smo da kuckamo sms-ove i vrlo brzo smo se i culi. Kako je njegov cilj bio da se sto pre upoznamo (a meni je u glavi samo moj cilj - da ga realizujem) pricom sam ga navodila da me pita sta sam ja htela (ehh, muskarci). On se skroz opustio, bio je siguran u sebe, postao je opet prijatan. A ja - ja nisam mogla da zaboravim neke verbalne neprijatnosti i to samo zbog toga sto ne zelim nista vise osim druzenja. Zato... Nekako dodjosmo do teme u kom kraju ko zivi...bla, bla... i one uobicajene - volis li kupanje, suncanje itd. "Naravno da volim, ali kako imam tamniji ten, i ne moram da se cvarim na Suncu" -rekoh mu. Normalno da je usledilo pitanje - kako to mislim, tamniji... I najzad rekoh laz koja je pokazala pravo lice doticnog mladica. Istog mladica koji je govorio da je sirokih vidika, da ne pravi razliku medju ljudima po nacionalnim i ostalim osnovama itd. itd... "Ja sam romkinja" (a gledam svoju belu kozu koju cuvam od jakog Sunca) -rekoh tisim tonom. Onako, kao da je to istina, kao da me je sramota toga sto sam. Usledila je neprijatna tisina. Prekinula sam je recenicom - "nadam se da ti to ne smeta"? Posle par sekundi, rece mi da mu ne smeta, ali to je sad bila njegova laz. Da bih prekratila "muke" izustih da cemo se cuti ponovo da se dogovorimo o tom nasem susretu. I pogadjate - naravno, nikada vise mi se nije javio, a na grupi ga vise nije bilo. Nestao je. Samo zato sto sam rekla da mi koza nije bele boje. U isto vreme, osetila sam i olaksanje, jer sam ga od sebe udaljila - sto mi je i bio cilj ali i razocarenje jer sam shvatila kako ljudi razmisljaju. I da tako malo treba da se sve "pokvari". Jer, ma koliko mi pricali kako nismo puni predrasuda, da nam mnogo toga ne smeta - to u stvari nije tako. Nekada nismo iskreni ni prema sebi samima. A to nije fer, zbog nas kao i zbog te neke druge strane, tj. osobe. Valjda cemo jednom nauciti da se ljudi ne gledaju kroz boju koze i nacionalnu pripadnost, vec koliko vrede kao licnosti, koliko su ljudi - LJUDI?!
Dodji, i uzmi ovaj prepun dzak...nosi ga sa sobom - tvoj je. Citave zime sam ga punila, samo zbog i za tebe. Granulo je prolece, sve se polako budi...probudi se i ti. Zavuci ruku u dzak, dodirni sve te... svih mogucih boja... Neka te dodirnu najneznije, leprsavo...onako kao povetarac. Dozvoli im da te miluju, neka ti prostruje kroz celo telo, neka te uzdignu u najvise visine. Uzivaj u njima, potrosi ih ako zelis sve u jednom danu, jer to je samo jedan deo mojih EMOCIJA, koje su stale u najveci dzak koji postoji. Odavno ih ja gajim i korenje su vec pustile. A prolece je najlepse doba da im se prepustis.
I opet se misli na tebe vrate. Nemam ja ni snagu niti moc da ih u tome sprecim... a i ne zelim. Jace su od mene jer ih vodi snaga ljubavi a ne uma. Eto, priznajem da sve cesce me "obuzimas" i da mi nesto pokrece tockic u stomaku. I nisu to leptirici, davno su oni odleteli. Ovo je masinerija koju pokrecu misli. Sve se uznemiri u meni kada odu do tebe, znas li to? Sve cesce se pitam - kako si me to zacarao, kada si poceo na komade da me potkradas? Nacinio si sebe bogatim covekom, covekom sa dva srca. Uspeo si, nema tu mesta nikakvoj sumnji a ni dilemi. Dala sam ti srce a nisam toga ni bila svesna do ovog trenutka. A ti si cutao. . .i cutis jos uvek. A oboje znamo istinu. Istinu koja je u nama kao tajna skrivena.
Zamislite da je vas zivot nebo koje moze biti tmurno ali i vedro. No, cak i tamnim oblacima prekrivenim, nebo ne mora takvo biti, kako nam se cini. Opet zamislite, da se iza tih oblaka koji ni malo nisu prijatni za posmatranje, krije vedrina, kriju zraci Sunca. Tesko je, znam...
Pokusavala sam, i zato znam da je nekada, skoro pa neizvodljivo. Ali vezbanje, pomaze. I opet, ali ovog puta najsnaznije sto mozete - zamislite da na nebu postoji jedan rajsferslus koji cete otvoriti kad god je nebo sivo, kad kovitlaju crni oblaci. Odzipujte samo jedan delic neba, tek toliko da vidite sta se krije iza tog sivila. Zabljesnuce vas svetlost, vedrina, toplina... Tako malo treba se osetite bolje. Samo par zubaca na zipu da otvorite i svet ce izgledati skroz drugacije. Ucinite to za sebe. Ako ne mozete sami, zatrazite pomoc od prijatelja. Neka on umesto vas povuce taj rajsferslus i pokaze vam da nebo izgleda onako kako vi hocete u odredjenom trenutku. Poenta je iz kog ugla ste ga posmatrali, da li ste pokusali da vidite sta se krije iza oblaka. Videcete, jedan sasvim drugaciji svet...novi dan koji obecava i daje sansu da budete srecniji. Ja sam uspela da vidim na sivom nebu toplinu...
Hvala mojoj divnoj i velikoj M. sto mi siri vidike.
Slusam veceras neke egzoticne, eroticne i slatkaste instrumentale. I zamisljam tebe...i sebe...tamo negde. Tamo-gde nebo dodiruje neku vodu. Mozda okean.
Mi smo kao na nekom bezimenom ostrvu, i nikog nema osim nas. Tamo-ni vreme ne tece. Sve je tiho, mirno...samo poneka ptica ispusti neki krik. Sunce nas miluje dok lezimo na toplom pesku. Preplanule koze nam sijaju cudnim sjajem. Gledamo u plavetno nebo dok osluskujemo disanje jedno drugom. Pogledamo se s'vremena na vreme. Dodirujemo se ovlas jagodicama prstiju. I cutimo. Prepusteni talasima, prostranstvu...
.jpg)
.jpg)
