Nedovoljno mračna pesma

Koračam teškim koracima,

idem, kuda me noge vode

Hodam tromo i ne znam gde.

Gledam ispred sebe u daljinu,

vidim sve, al' ne vidim ništa.

Nisam daltonista ali sve je sivo...

Svetlost odavno ne vidim,

a nije mi dovoljno mračno

da se totalno ubedačim.

Dok hodam dalje,

bez cilja, želje i volje,

ja ne znam zašto

sam na put krenula.

Ustanem, sednem pa legnem.

Ne opuštam se, na oprezu sam.

Niko me ne prati, niti goni,

ali ja sam kao otkočeni pištolj.

Mogu i da ne prasnem,

a mogu i da opalim.

Ja to sada ne znam,

a ne znaš ni ti.

Jer, nije mi sve crno

da bih ispalila zrno,

to zrno ravnodušnosti.

A davno je bila svetlost

koja me obasjavala celu.

Nekada sam videla svuda crvenu. 
Žuta je bila daleko, u horizontu.
Zelena mi titrlala pred očima
dok me je plava uljuljkivala u mir.

Al' trenutno se ne sećam tih dana

kada sam bila vesela a sama.

P.S. pesma je nastala tokom jednog tamnog ali ne i dovoljno mračnog dana, kao što i u pesmi kažem -
bio je to samo jedan sivi dan.

Vrati se

Tisina. Mir. Samoca. Tuga. Bezdusnost. Slabost. Bol. Malaksalost. Nemir. Magnovenje. 
Gde si? Otisla si ostavljajuci trag za sobom. Ne daj mracnim silama da te obuzmu. Vrati se. Povrati snagu. Pogledaj se u ogledalo. Da, to si ti. Ista ona od pre par dana. Spolja nista nije drugacije. Isti oklop imas. A unutra je bura. E nju moras da obuzdas. Vrati se, kada naidje oseka. Nemoj dok je plima. Teze je. Ili ipak vise zelis tako. Jer jaka si ti. Mada i jaki znaju ponekad biti slabi. Normalno je to. I dozvoljeno je. Nismo uvek i u svakoj situaciji heroji. I ne moramo ni biti. Progledaj. Zagledaj se u svoje oci. U dubinu. Reci sebi sta tamo vidis. Ako ti se ne svidja, onda zaviri u svoju dusu. Pitaj je, bilo sta. Sve ce ti reci. Bez i jedne reci. Osetices i sama kada je trenutak da se vratis. Drugacija, a opet ista, ona TI. Sa voljom, snagom, pozitivnom emocijom. Sa spokojom i mirom u dusi. Slatkim nemirima ali svetlim putevima ispred sebe. I opet ces ostavljati trag.

Ali, samo se vrati, moja TI........Lily.

Svidjas mi se

Neko mi je vise, neko - manje drag. Ti, valjda znas i osecas gde si u mom srcu.

To je prosto-tako. Neko mi se podvukao pod kozu, neko je tu negde, ali nije uspeo da zaviri u neke moje odaje i aktivira onaj osecaj koji su ovi prvi. O ostalima (nebitnim ljudima) koji mi nisu dragi, necu ni govoriti.

Dusa i srce su ti koji mi "govore" ko je koje mesto zauzeo. Ali to ne znaci da ce to tako i ostati. Oni su samo dali sansu, privilegiju i cast da ste tu gde ste trenutno. To je kao da ste na treningu u atletici zauzeli dobru poziciju i sad ste u prednosti u odnosu na ostale takmicare, ali pre trke. Samo, ovde nije rec o takmicenju. Ovde se radi o opravdanju onoga sto vam je dato, tako reci na poklon. Sve je dakle na vama - koji ste se podvukli pod kozu. Sve je u vasim "rukama" i vi cete se opredeliti da li tu ostajete, ili uzmicete i postajete manje dragi. Ja se bas ne pitam nista.