RAIN

Kiša, ona kasna zimska. Sprala je tragove hladnog godisnjeg doba. Uhodavamo sa njom u proleće mada prognostičari kažu da će baba-Marta jos jednom pokazati svoje zube. To se od nje uvek i očekuje. Ne potresam se mnogo oko toga. Neka radi svako šta treba. Neka bude kako mora biti. To isto važi i za ljude. Samo, daleko su ove reči od praktičnog. Ništa ili skoro, i niko tako reći, ne radi šta treba. A i nismo ni na pravom mestu. Možda zato. Ili smo sa pogrešnim ljudima okruženi, pa smo sputani? Nešto sigurno jeste razlog. Možda i mi sami, samo to ćemo teško priznati...nit' sebi a ni drugima.

Svi smo pametni u tuđem životu, da citiram jednu prijateljicu. Kaže ona to meni ponekad, kada priča sa mnom, savetuje me. Ja je pustim, zato sto me voli i želi mi samo i ništa drugo, do dobro. Kad postane svesna šta mi je sve rekla (a ja i sama sve to znam) onda mi ona kaze tu svoju čuvenu rečenicu. I ko zna koliko puta ću je jos čuti. Ne smeta mi, slušam je jer između ostalog uvek nešto novo i naučim.

A vi, razmišljate li o onome šta govorite da ne kazem pametujete? Ili samo pustite niz vodu reci, pa gde završe? U još dubljoj reci ili plićaku... Ja se preispitujem često i nekada shvatim da sam bila oštra, možda ishitrena. Ali, naučila sam sebe da korigujem za šta treba vremena kao i napora. Dobro, i ponos da se dovede u red. To je nekad najteži zadatak.

Kažu - jezik brži od pameti. I tačno je to. Brblja i šta ne treba i kad ne treba. Ne dopusti mozgu da prefiltrira podatak, nego, bup - istrči pred rudu. A posle, posle možda bude kasno. Ne možes povući izgovorene reči. Zato, s'vremena na vreme malo operite jezik, dok nije napravio neku "štetu". Kao kiša koja spira razne tragove tako i jezik istuširajte pre "upotrebe" i mnoge stvari će biti na mestu. Tačnije, neke reči neće biti izgovorene, što je i dobro, jer brzopleti nije bio u akciji. Ako treba, nekada izađite na kišu. Gledajte u nebo, u te oblake što plaču. Pokisnite...možda vam se razbistri u glavi... Samo ne dozvolite da kažete nešto zbog čega ćete se kasnije kajati. Jezik, taj maleni đavolak kojeg treba držati pod kontrolom. Ako treba, zinite na kiši, da ga opere, ponekad.

Kiše...znaju biti i korisne.

MINUT DO DVANAEST

Odavno mi je jasno u kakvom (ne)uredjenju od drzave zivim. Ali u poslednjih vreme sve je dostiglo vrhunac neizdrzivosti. Mozda se neki nece sloziti sa mnom, ali svako ima pravo da razmislja drugacije. Ovo je moj stav, moje misljenje.

Davno, ja sam sa ushicenjem palila prskalice i drzala ih u rukama onako svecano, jer su se obicno palile sa Novu godinu. Danas se pale baklje kojima se jure ljudi koji nam se ne svidjaju i da zlo bude vece, povredjujemo i to trajno, eto tako, tu neku osobu. Jedina baklja za koju ja znam je Olimpijska. Ah, verovatno nisam dovoljno transparentna. Ogranicena mozda? Nisam "moderna"? Ko zna...

Navijala sam i ja za svoj omiljeni klub - Partizan. Ali nisam (blago receno za danasnje vreme) mrzela zvezdase i ostale. Sta danasnja deca gledaju i kakvu pouku ce izvuci iz svega? Da mogu da rade sta hoce, mozda malo budu u zatvoru, a to i nije lose zbog (Boze me sacuvaj) reputacije, budu amnestirani od strane predsednika i nastave sa svojim vandalizmom. Mozda cak i ubistvom da se "okite"?!? Srbijo, probudi se! Dokle vise da se glorifikuje sve lose, ruzno, vandalno i kriminalno, DOKLE? Na cemu stasavaju nove generacije dece - na cinjenicama da mogu da se ponasaju kako god ima se prohte, da mogu svakog povrediti samo ako im se ne dopadne neciji izgled, ne daj Boze i seksualna opredeljenost??? Zar je to buducnost nase zemlje?

Vreme je za kolektivno budjenje pravnog sistema pre svega, tj. drzave a potom i svakog pojedinca - da se ponovo uspostavi sistem vrednosti...dok ne bude kasno za sve nas.

Razumevanje, postovanje i ljubav

Tako mnogo se pise i prica o ljubavi, postovanju, razumevanju.... Ponekad imam osecaj da je samo mrtvo slovo na papiru, samo pusta prica, jer je u praksi mnogo drugacije. Mozemo mi pisati i pricati, ali poenta je to pokazati, ispoljiti prema drugima. U protivnom, dzabe "drzanje govora" o istim ako se tako i ne ponasamo.

Ljudi pokusavaju da ostave nekakve impresije i da sebe prikazu u najbolje mogucem svetlu. Zato tako mnogo i pricaju ali zapravo malo od toga stvarno jeste tako. Pojedinci znaju dugo da se kriju iza svojih "slatkastih reci". Ali vreme uvek pokaze istinu. Na neciju srecu ali i necije razocarenje. Kako kad, kako kome. Zato je bolje da budemo ono sto jesmo. Jer, bumerang se vraca, ne?

Mozda u prvom trenutku povredimo neku osobu sa svojim nepromisljenim ponasanjem i stavom ali to vrlo brzo moze da se okrene protiv nas. Zasto se onda upustati u takvu "avanturu"? Ne mozemo se svim medj' sobom razumeti, jer smo i mnogo razliciti. Postovanje treba da postoji ali ako je to samo farsa, jednom cete "pasti" na sitnici i ofirati se. Ispascete gora osoba nego sto jeste inace. A ljubav, ona se dogodi. I naravno, ne mozemo svakog voleti. Prosto, to bi bilo nenormalno. Zato pazite kada izgovarate te reci. One su mac sa dve ostrice.

"Opekli" ste se jednom...vise puta? I sta sad - hocete li sve te "otrovne" strelice preusmeriti na neke druge ljude samo zato sto je vas neko povredio, razocarao, rastuzio??? Ne bi trebalo, ali u nekim situacijama to radite. Mozda nesvesno... Kako god, bilo da smo na direktan ili neki drugi indirektan nacin bili akteri nekog loseg desavanja, svakako postajemo "zrtva" koja ce kroz svadje, rasprave i ostala neartikulisana ponasanja da nas udalji od svega sto je dobro i pozitivno. Posle toga necemo biti sposobni za normalno razmisljanje i razlucivanje. Zivci postaju sve "tanji" sve manje je takta a samim tim i razumevanje za druge se gubi, bez obzira na njihov znacaj u nasem zivotu. Mislim da to ne zelite ali ipak radite.

Vreme je da se zamislimo, prvo nad sobom. Jer mi smo ti koji smo dozvolili da se tako nesto desi. Nisu krive situacije, vec nas stav i ponasanje. Samo stabilna i cvrsta osoba ce imati jasnu sliku desavanja i moci ce na normalan nacin da rasudjuje i adekvatno se ponasa u raznim situacijama. Zato je potrebno da svakodnevno radimo na sebi, da budemo bolji covek, pre svega SEBI, a onda i drugima. Samo tako cemo popraviti stanje, a za u buduce, mozda izbeci neku situaciju kojoj pre nismo bili dorasli. Budimo razumna bica, postujmo druge iako se ne slazemo u misljenjima. Ako i ne razumemo sve, nije smak sveta. I to je normalno. Dokle god smo iskreni i tako se ponasamo, bice dobro za sve nas. A one ljude, koje volite - nikada nemojte izneveriti sa laznim razumevanjem i postovanjem.
I nisam ja izmislila rupu na saksiji, samo podsecam i sebe i vas...da radimo svakodnevno na sebi i budemo iskreni ljudi.