Koliko imate godina

Vece je mozda bilo sasvim obicno, ali za nas je bilo carobno. Drzali smo se za ruke i setali gradskim ulicama, bez cilja. Tako to obicno biva kada zelite da provedete sto vise vremena sa osobom koju volite i sa kojom zelite da budete svaki trenutak. Prisutni, i u tom fizickom smislu. 

Primecivali smo ljude oko nas, jer se gradom razmilelo mlado a i staro. Ali, ipak su nas, vise zapazali. Kad god smo pozeleli da se poljubimo, zastali smo i to uradili. Gledali su nas, osecala sam poglede na sebi ali nisam marila. Nije ni on. Cak je malo i zbijao sale na konto toga. A godilo je i njemu kao i meni. Dve zrele osobe, koje su mogle biti mama i tata vecini tih slucajnih prolaznika u veceri, bile su kao tinejdzeri. I niko nije ni bio vazan osim na dvoje. Kao da je vreme islo svojim ritmom samo za i zbog nas. Divan je to osecaj, zar ne? Pricali smo prstima, sa sakom u ruci onog drugog. Grlili se pogledima. I dalje besciljno setali, prepustivsi nogama da nas vode. Setali smo na nasem oblaku, blizu zemlje ali ipak smo lebdeli. Prisutni u svom svetu, okruzeni paznjom usmerenom samo na nas od nas samih......uzivali smo jedno u drugom.

Zastali smo kod pesackog prelaza, kada nas je devojcica koja je vozila bicikl, zaustavivsi se na sred ulice, pitala - "Koliko vi imate godina?" Gledala je u nase spojene ruke, sa telima pripijenim i osmesima na licima koja su govorila - ja volim. Nasmejali smo se oboje. A ona je ne cekajuci odgovor rekla - "Znam, 36 i 37." Sela je na svoj bicikl i odvezla se u noc. Pogledali smo jedno u drugo, ocekujuci odgovor zasto nas je to pitala. Oboje smo videli samo jedan - LJUBAV.

Nesto kao...Online Diary

U danasnje vreme retko ko pise na papiru. Samo oni sto moraju. Svi su se modernizovali i pisu mahom po forumima, drustvenim mrezama, blogovima... Lepo je to, jer smo tako u kontaktu sa mnogim ljudima sa kojima nikada ne bismo imali sansu da pricamo uzivo. No, sve to ima i onu ruznu stranu. Onu djavolsku, pakosnu, zlobnu...koja je totalni opozit onoj lepoj.

Ne mogu reci mnogo, ali kako vreme odmice i mnogo ljudi koristi racunare i telefone sa kojih se na bilo koji nacin chatuje, odredjen broj ljudi je prisutan sa negativnom notom. Cesto samo vidim ruzne komentare, cak i zle. Ne znam zasto ljudi sebi daju za pravo vredjanja drugih, ko im je dao tu licencu? Po nekima se cak i "vidi" (oseti) da se hrane sa tim malicioznim mislima izlozenim, kao da su najlepse haljine u izlozima. Necu to nikada shvatiti, tj. te ljude, koji se tako ponasaju. To moj mozak prosto ne moze da "svari" koliko god da sam svesna da smo razliciti.

Razlog ovako dugog uvoda u pricu (jer ona uvek sledi) je blokiranje mog FB naloga a samim tim i strane koju sam tamo uredjivala https://www.facebook.com/PriceSaNijagare

 Pozelis da pises. I pocnes. Ali.....

Svi, koji su me zvanicno pratili (oni koji su lajkovali stranu) a i ostali anonimni citaoci, dobro znaju da sam mahom o ljubavi pisala. Kome mogu smetati takvi postovi? Cime sam ugrozila FB politiku pisanja? Slikom Sare Kej u profilu? Ne znam kako funkcionise ta neka kontrola naloga, ali ovo je stvarno u isto vreme i smesno i neoprostivo da se tako nesto dogodi bez ikakvih nagovestaja da ste bilo sta narusili na FB.

Takodje, poznata mi je cinjenica da pored hakera postoje i "dobre duse" koje vas prijave (zabave radi) da ste ih uznemiravali i tome slicno, i ne proveravajuci da li je to stvarno tako, FB vas samo onemoguci da dalje upravljate svojim nalogom. Eto, neki ljudi verovatno nemaju ni obaveza, ni zelja, ni hobija, niti briga...pa moraju da pakoste po drustvenim mrezama. Svakom neka sluzi na cast delo kojim se "kite". Jer ja takve ljude necu ni prezirati ni mrzeti. Dovoljno sam im u ovom postu posvetila paznje, i to samo iz razloga da svet cuje za te MALICIOZNE avatare koji bitisu zajedno sa nama pod istim nebom. Potrebna im je sveza i zdrava hrana, a oni se uporno hrane ustajalom i budjavom. Ljubavi im dajte, da bar malo u zivotu osete sta je to. Od mene, toliko.

P.S. We all need