Gledam kroz prozor kako se krošnje drveća savijaju u naletima nekog vetra. Sunce sija a i nebo je vedro. Meteorolozi su opet omanuli sa prognozom. Super, raduje me njihova greška. Jer dokle god je Sunca dotle će i biti one energije koja nam daje volju da bilo šta radimo. Meni lično nikad ništa nije teško dok je napolju vedro i sunčano. Jeste vetar malo nezgodan ali tu su kape, šeširi, kapuljače... pa se zaštitiš. Neće se pomrsiti ni kosa a ni misli.
Gledala sam kroz prozor i dalje, u te braonkasto žute krošnje i slušala šum vetra. Neke ptice koje lete u manjim jatima upotpunile su prizor. Uživala sam u prepodnevnoj subotnjoj kafi kao da sam najbezbrižnija osoba. Jer život me je naučio da treba uživati u tim sitnicama, detaljima, sekundama koje prolete. Ja to pokušavam i nekada mi to baš dobro ide.
*Danas sam ponosna na sebe*
No comments:
Post a Comment