Poznata mnogima "Malo mi za sriću triba" je baš pravi naslov za ovu priču. I nema veze ni sa muzikom ni sa Doris. Samo mi je taj naziv pesme "pao na pamet".
Eto, upravo sam primila dozu sreće, zbog tuđe sreće...i to dečije. Pa kud ćeš lepšeg osećanja?! Tačno je da nam za sreću treba tako malo, samo što to često zaboravimo. Mada, budemo nekada i "gramzivi" pa sami sebe ne možemo zasititi. Hoćemo još i više pa u toj jurnjavi za većim, propustimo te neke sitne stvari, detalje vremena i dešavanja oko nas. A oni nas mogu učiniti tako srećnim, a mi ih u brzini čak i ne "okrznemo". Srećom (opet ta sreća) nije uvek tako. I ne kaže se "za džabe" da je sve u malom pakovanju lepše, slađe i draže. Tako je i sa njom - srećom.
Uče nas, još kao decu, da je lepo radovati se kada je neko drugi srećan, da treba da podelimo i svoju sreću sa drugima. I tako dok odrastamo i stasavamo u ljude, mi to ili prihvatimo ili nam se taj "pelcer" jednostavno ne primi. Zato i postoje ljudi koji su potpuno ravnodušni na sreću drugih i kojih se tiče samo njihova - sopstvena. Ja sam eto od onih koji se raduju i tuđoj. A posebno sam srećna ako sam na neki način učestvovala ili "izazvala" tu neku dozu sreće kod druge osobe. I ne čini mene to sad nekakvom posebnom osobom, dobrom vilom ili super-ženom. Ja sam samo naučila da se radujem sa drugima kada su srećni, a u tom razmenjivanju lepih i srećnih emocija i vibracija i mi se osećamo, jednostavno rečeno - lepo.
Kad uđeš u "kolo" sreće, mora ti se na neki način "vratiti".
Zato, ako do sada niste, naučite sebe da se radujete zbog i sa drugima, čak i onda kada niste vi trenutni "srećnik".
P.S. Ja sam trenutno baš SREĆNA :)
