Ne trebaju meni lažna priznanja, jer ja se ne takmičim i nisu mi potrebni poeni da pobedim. A nisam ni osoba koja se time hrani. Sad ću malo da "izvrnem" uviđajnost i šalim se sa istom na način na koji ja to želim. I za to mi treba samo povod. Dođu, nameste se - situacije su nepredvidive. Ma uvideću ih ja na vreme. A možda postanem i uviđajna persona - osoba od viđenja. Počeću da se krećem kroz mase da budem zapažena, viđena...uviđaVna.
Ne tumačim ja sebe često, niti sebi udeljujem neke epitete. Ali ponekad provrtim po glavi šta to drugi kažu o meni, i koliko me zapravo poznaju. I ne znači da sam skroz u pravu ako se ne slažem sa nečijim mišljenjem, ali svakako nisu ni oni.
Teško je biti objektivan, i kada se radi o nama bliskim osobama, a naročito kada se radi o nama samima. Mislim, budimo realni - ko je toliko iskren da prizna sve svoje nedostatke? OK, u svakom žitu ima kukolja, samo što je kukolj u ovoj rečenici pozitivna stvar.
Elem, da se vratim na topik. A to je uviđajnost. Smatram ja sebe takvom osobom, ali do zaključka sam došla posmatrajući sebe u raznim situacijama, dugi niz godina. Nisam ja tu titulu sebi natuknula na glavu kao krunu. E sad, drugi to vide ili ne vide. A neki tek spoznali tu moju osobinu, tj. vrlinu.
I ne bi meni to bilo nista čudno, smešno, jadno, i tome slično - ali ako to čujete od osobe prema kojoj ste godinama takvi a ona tek sad kaže to... Eeeee, nekada bih se za ovako nesto nervirala. Danas se samo nasmejem i pravim sprdačinu sa tim. Jer, ako osoba prema kojoj ste korektni, sa kojom godinama delite ne samo radni prostor već i razne životne priče, osoba kojoj ste nebrojeno puta pomogli u poslu, odradili nesto za nju, bili tihi kada je bolela glava, ćutali kada je bila neraspoložena, slušali priče koje vam se ne slušaju - šta je to? To se zove moje gubljenje vremena sa nekim ko ne zna da me ceni.
I neću to sebi više dozvoliti, kao ni da bilo ko vređa moju inteligenciju. Biću uviđajna samo prema onima koji to stvarno zaslužuju....a njih je tako malo - na žalost.
