Samo polako... Jednu po jednu stvar. A šta ćeš, kako ćeš drugačije? Moraš tako.
E to su već postale fraze koje mojoj porodici (pojedinačno) "serviraju" kao glavno jelo - još od poplava. OK, Okay.......razumela sam. Polako. Sporo. Mada ne znam šta bi značilo brzo u tom slučaju?
Volela bih da mi bilo ko od njih objasni kako se to polako kupuju sve stvari, nameštaj, bela tehnika i ostalo pokućstvo - kada živiš samo od penzije ili plate! Jede li se, ili se živi od vazduha? Kako se održava lična higijena, u reci...potoku? Nosi li se odeća i obuća ili se "tarzaniše"? No, niko se ne upušta u dublju diskusiju jer valjda ni sami ne veruju u ono što kažu. Vrlo rado i sa velikim zadovoljstvom bih svima njima prepustila izvođenje te "tačke" zvana POLAKO.
Mogla bih sad biti veoma ironična i sarkastična. I biću malo. U stvari, malo više. Dovoljno.
I tako...posle, ne dugog razmišljanja, došla sam do rešenja. Ne znam koliko će biti polako ali će biti štedljivo.
Dakle, uvek su nas učili da je zdravo spavati na tvrđem dušeku, zbog kičme. Znači, ne mora se kupovati krevet, može se po laminatu pobacati slama i preko nje neki frotir. Rešen problem spavanja. Šporet sa četiri ringle je razbacivanje. Dovoljan je mali rešo. Rešen i drugi problem. Veš mašina - gutačica struje. Ma ludost je kupovati je. Napuniš kadu sa vodom, pobacaš u nju veš, pospeš malo nekog praška i izbućkaš ga. Gotovo. I treći problem uspešno rešen. Dalje... Sudovi, su prevazidjeni. Za kuhinju može jedna šerpica i tanjir. Za većinu hrane koristiti kartonske tanjiriće. Čaša, neka plastična za razne namene. Sudopera nije potrebna jer postoji lavabo u kupatilu. Ne treba duplirati stvari. Usisivač takođe, može samo da bude aparat za skupljanje prašine ali sa spoljne strane. Jer, ako imaš laminat, krpu u ruke i briši ga. Oni džogeri nisu skupi pa ih možeš priuštiti. Svuda ih možeš zavući a čak i prozore možeš sa njima brisati. Isplativa investicija. Čak i poželjna. Što se tiče ormara i regala, pa ni oni nisu neophodni. Neka mala funkcionalna vitrinicaje dovoljna. Jer što manje stvari, manje i prostora ti treba za iste. Eto, mislim da sam bila i više nego racionalna. Štedljiva. Tako da ne moram ništa ni brzo a ni polako. Već baš ovako.
I eto, ne trebaju mi nikakvi silni novci. Ma 'ajte, molim vas. Vidite iz priloženog da se sve može samo ako se želi i hoće.
I, šta ste pomislili dok ste čitali tekst? Je l' ova "sišla s'uma"? Naravno da nisam. Samo sam došla do rešenja za situaciju zvanu POLAKO. Mada, ja sam je malo preimenovala ali ako sagledamo malo dublje i dalje, moramo biti štedljivi da bismo primenili to polako. Znači, vraćamo se na početak kruga, tako?
Naravno da sam bila ironična, sarkastična i ko zna kakva sve ne u vašim očima. Jer, ko normalan i civilizovan može živeti na taj način i pod takvim uslovima? Ali to se nametnulo, jer samo živeći kao pećinski čovek, jednog dana ćeš moći ponovo da kupiš sve te neophodne stvari koje su ti potrebne SAD. I zato, nema tu mesta za POLAKO. A oni što tako pričaju, neka prvo malo razmisle pre nego što "odvale" tu glupost.
Znam, biće podeljenih mišljenja u vezi ovoga što sam napisala i to je normalno. Svako ima svoju glavu i mozak u njoj pa ga i koristi kako smatra da treba. Ne uzbuđujem se uopšte.
Kako se može kupovati polako sve ono što ti je neophodno za normalan život ODMAH? Kako možeš da živiš bez i jedne nabrojane stvari, jer si čovek sa normalnim potrebama? Pa neću se sigurno vraćati u 17 vek, paliti sveću, ili petrolejku. A da idem u neku brvnaru, da "isekiram" drva za ogrev? Ili kuvam u kazančetu neku zver koju sam ubila iz puške tandžare? Da se, kad se razbolim, lečim kod nekog vrača (mada to i nije loša ideja)? Gde da se vratim, gde da vratim porodicu...u koje vreme, kada je sve bilo polako i kada se moglo živeti tako? Ne znam, nisam "pametna". Ako vi jeste, znači da ja nisam za ovo vreme. Jedino mi preostaje da se ufuram u neku "tajm mašin" i odem odavde...
p o l a k o.
