NE, NE GLEDAM JA TU EMISIJU. Obično je takav moj odgovor kada se povede neka diskusija kada me nešto pitaju u vezi nečega iz pomenute, samo slegnem ramenima i kažem da nemam pojma o čemu pričaju.
Elem, danas sam slučajno naletela na jedan Talk-Show, kako bi to moderno rekli, a u stvari za naše prostore, bolje reći emisiju zabavnog karaktera jer, zabavlja narod. Da, zabavlja. Ni sama ne znam zašto se u meni rodio poriv da malo "bacim oči i uši na tu zabavu". Mada sam i pretpostavljala da se ništa nije izmenilo, jer sam imala pokušaj gledanja pomenute emisije, kada je bila još u povoju. Rekoh sebi, hajde baš da vidim, koliko i kako se to voditelj za(je)bav(lj)a sa svojim gledalištem. Odgledala sam dobar deo, ne celu emisiju (uporno potenciram na ovom izrazu) i konstatovala da se ona bazira na rekla-kazala i mogu slobodno reći, izjavama koje prelaze granicu pristojnosti, učtivosti...ma ide do vulgarnosti. Na neke opaske bi čak mogli i advokati da se aktiviraju sa (op)tužbama. I tako dok sam to gledala i slušala, pitala sam sebe, kako se to naš narod zabavlja i koliko ga zabavljaju opaske koje vređaju druge osobe. Koliko je zanimljivo narodu i kako uopšte neko vređanje može da bude zanimljivo i zašto? Ko sad tu nije normalan - narod koji uživa u takvim emisijama ili ja što ne mogu nikako da svarim činjenicu, da se jedna emisija (80%) bazira mahom na uvredama a voditelj doživljava ekstazu dok izgovara reči uvrede (koje nisu uvreda već zanimljivost, je l' te) upućene nekim drugim poznatim ličnostima koje on možda manje ili nikako ne voli. Jer, čovek ne krije ko mu je simpatičan a ko ne. I tačno zna, dokle i sa kim sme "da ide". Eto, to je naš zabavljački opštenarodni zabavni program. A nacija kliče, deca se uče na "primerima" odraslih i stasavaju u još gore od ovih koji sada aplaudiraju poraženom i poniženom novinarstvu a može se reći i voditeljskom poslu. Jer ipak se nekada znalo ko može pred kameru.
P.S. Opet ja i moj dugi jezik, široke oči i velike uši. A Drinu nikako da ispravim.
