Skoro sam bila na jednom finom druženju, tačnije predavanju o tome kako se piše blog. Više nego manje, samuouka sam blogerka (naravno da sam učila usputno dok sam i pisala, čitala i nadograđivala se vremenom), ali htela sam da čujem nekog ko je stručan i ko mi može dati nove smernice po pitanju blogovanja.
Elem, posle odslušanog predavanja gde smo svi bili aktivni sa raznim pitanjima i odgovorima od strane predavača, došla sa do određenog zaključka. Neke stvari moram korigovati pri pisanju ako želim da budem jasna i konkretna, kako ne bih bila neprivlačna svojoj "publici".
Publika, ko su ti ljudi? Pa to su oni što me čitaju, bez obzira da li je ona javna ili tajna. Vidim ja i odakle su, ne mogu se sakriti. No, nije to baš toliko ni važno. Ili jeste? Pa, ako već pišem javno i ako je moj blog nešto kao javni dnevnik, onda jeste važno koliko me ljudi čita i ko su oni. Odakle su, kako razumeju moje postove, da li se slažu sa svim napisanim ili su zastali na pola teksta i nisu ga ni pročitali do kraja. Možda sam dosadna sa nekom temom, a možda ja samo nagađam šta sve misle dok čitaju.
Bitna je publika ali bitni su i komentari. Meni dobrodošli, jer mi mogu biti smernice za neko novo pisanje. A ta ista publika mi može biti inspiracija, dajući mi novu temu.
Na predavanju sam shvatila neke stvari koje sam negde u dubini naslućivala da baš i jesu takve. Ali, kao da mi uvek treba neka potvrda. Ovog puta, to je bio predavač na temu blogovanja.
IZVOR: http://blogmagazin.rs/iz-mog-ugla/blogovanje/
