Prođe još jedna......godina. Koja li je po redu, a da sam joj jedva čekala LEĐA videti? Mnogo mi je takvih u nizu bilo. Mnogo ružnih i loših stvari je bilo u njima. Na momente samo par predaha, tek da udahnem i nastavim sa disanjem do dalje prepreke.
Kažu da za sve postoji razlog. Ali i vreme u kom se dešavaju te neke radnje. Pregurala sam svašta nešto,što bi neki rekli. Ali da mi je neko samo nagoveštaj dao, mislim da bih "umrla pre roka". No čovek je stena, kad se ne nada, kada ne očekuje. Veća životinja od nje same, kako znam ne tako retko reći. To nam je priroda poklonila, zato i jeste samo u specifičnim i teškim životnim okolnostima.
Očvrsnu te nedaće, naprave ti "grublju kožu". Ponekad smo toga svesni, ponekad ne.
No, život nam "servira" kako okolnosti i probleme, tako i razne (ne)ljude. U stvari, to mu dođe, kao nešto isto. Jer za ljude vezujemo događaje a i okolnosti. Sve je zapravo povezano, samo nekada ostanu ljudi upečatljiviji u odnosu na datu situaciju.
Ljudi, moja neiscrpna inspiracija. Svi. Svakakvi. Svakojaki. Sad malo iz drugog ugla o njima. Neki došli, neki zastali, neki 'ošli. Tako to u životu biva. Ima i povratnika. Svako je dobrodošao dok se ne pokaže da nije trebalo tako biti. I nikog neću zadržavati, niti ću koga zvati da se vrati. Vrata su tamo gde jesu. Svako ih zna i otvoriti i zatvoriti. Svi imaju dovoljnu visinu da mogu kvaku dohvatiti. I ne moram da znam ni razlog, njihovog razloga. Iskreno, ne zanima me. Jedino što me zanima je da li žele ubuduće biti ljudi. Samo to. A znam da je to za neke mnogo, a nisu toga sami svesni. Izaći ću sa svima na kraj. Jedino što imam malo nedoumicu sa statistima. Prosto ne znam šta ću sa njima. Nekako me iritiraju. "Niti smrde nit' mirišu". E, al' takve baš ne volem. Ne volem. I tačka.
Neka idu, neka izađu na vrata na koja su nekada ušli, ipak. Pod uslovom da ih znaju pronaći. Ne mogu ja takve. A i što će mi?
Volim ljude sa kojima mogu pričati o svemu, kojima se mogu naći u nevolji, sa kojima ću se radovati i smejati. Pozeri mi ne trebaju. Niti oni što bi da im se diviš. Man'te me toga.
Znači, pronađite put do vrata - i doviđence.
U ova vremena kada je čovek čoveku VUK, dovoljni su iskreni i pravi prijatelji. A oni znaju KO SU.
Nastaviće se. . .
