Peti oktobar

Nekada davno, ovaj datum je bio sasvim običan, sa požutelim lišćem, jesenji. Nekada... A onda se za malo, nešto promenilo. Za malo...
Nekima, ovaj datum nikada nije a ni danas ne predstavlja baš ništa. Meni - mnogo toga.

Za ovaj datum me vezuju neki događaji koji nisu bili lepi, šta više. Onaj peti oktobar, kada smo svi imali 19 godina manje, trebao nam je doneti promene. Trebalo je da se desi, ono što nije. Zato danas jesmo baš tu gde smo.
Da je bilo ono što nije, ne bismo imali mnoooogo toga:
- fakultete u skoro svakom selu
- naštancovane diplome
- kvazi magistre i doktore
- opstrukcije i destrukcije
- mnogobrojna ubistva i samoubistva
- botove koji nisu imali dodir sa računarima a sada pletu komentare-uvrede svuda gde im se kaže (mada im je i dalje internet misterija)
- grupe i grupice branitelja, spasitelja, prosvetitelja
- "rehabilitovane"
- "nanogaše"
- decu vandale i nasilnike
- sveštenike milionere
- bedne penzije i plate
- nepismene novinare
- penzionere za volanima GSP-a
- doktore kojima je zakonom odobren mito
- nelegalne objekte
- pravno-nepravedni sistem
- komunalce-milicajce kontrolore
- erotsko-pornografske rialitije
- sendvičare na proputovanju po Srbiji
- tabanaše-partijaše
- posečene šume
- sms za lečenja
- potapanja tj. poplave
- izlivanja kanalizacije i štetnih materija u reke
...i još mnogo toga.
Svega nabrojanog ne bi bilo da nemamo ministre i Vladu, kakve imamo. A ni njih ne bi bilo da NJEGA nemamo. Pa vi sad vidite šta sve to imamo a mogli smo da nemamo, samo da smo taj DAN, jučerašnje sutra, sproveli u sutrašnji dan sa velikim D.
Kod nas u Srbistanu, nema šta nema. A kad nema, stvarno NEMA. 

Blizina vs. Daljina

Moramo li uvek biti blizu jedno drugom da bi smo bili bliski? Da li vremenom oni iz daljine postanu daleki?

Nameću se pitanja sama od sebe i to je normalno. To obično bude kada se neko blizak fizički udalji ili ona osoba koja je blizu nas, prestane da bude bliska. Imamo li prave odgovore, jesu li realni? "Iskoči" li jedno možda ili ono ali.

Kada bismo prestali da se propitujemo da li bi se odgovori sami ispisali?

Kroz razna životna iskustva shvatila sam da nije svaka blizina bliska kao što ni svaka daljina nije daleka.

Možda. Dođoh do prvog kamena spoticanja, do reči koja je zamena i za potvrdan i negativan odgovor. Možda, u ovom slučaju daljina, vremenom učini ljude dalekim. A možda i ne. Do ljudi je...do okolnosti. Ali i do još nekih manje-više (ne)bitnih stvari. Eto, dođoh i do čuvenog ali.

ALI sreću kvari. Može biti tako ali i ne mora. Nismo ni svesni koliko često koristimo tu kratku "podmuklu" i često u negativnom kontekstu, reč. Ona je simbol negodovanja, odbrane mišljenja, opovrgavanja laži ili nečeg desetog. U ovom slučaju može biti sve to.

Bliskost među ljudima se ponekad javi "na prvi klik" no, ona može da bude kratkog daha. Više volim kada se do nje dođe vremenom...upoznavanjem i građenjem odnosa. Ako su i ostali elementi (iskrenost, poštovanje, razumevanje i naravno ljubav) prisutni, onda nema bojazni da nju mogu narušiti tamo neki kilometri, ta geografska razdaljina (kako to formalno zvuči).
Ljudi se odviknu kako se i naviknu, ali ne na sve. Ponekad je teško prihvatiti da neko nama blizak više nije tu, da je daleko i da više nemamo onaj fizički kontakt. Ako je spona jaka, taj odnos niko i ništa neće ustalasati. U protivnom, veza će "pući" pa se onda u narodu kaže - daleko od očiju, daleko od srca.

Ali...neka bude pozitivna reč, i neka bude srećan kraj ove moje priče. Bliskost među ljudima koji se "osećaju" neće podleći nikakvim daljinama.

Volim, dakle postojim - bez možda i bez ali. 

Rok trajanja

Često idem u nabavku potrepština u jedan grčki market a da ne bi bilo da ga reklamiram, jer moj blog nije sponzorisan, neću mu pominjati ime. 

Elem, gurajući kolica dođoh do frižidera gde su razni jogurti. Starija žena uzima neki voćni ali ćerka koja je bila sa njom, pošto je videla da mu uskoro ističe rok upotrebe. joj ga uzima iz ruku i vraća natrag. Kažem joj da uzme iz dubine, one poslednje, jer iz prakse znam da tako slažu. Odmakla sam se i krenula dalje u svoje pohode. 

Istog dana uveče, posle jedne prepiske sa prijateljicom bacih se u razmišljanje. Eto, taj rok trajanja koji je utisnut na ambalaži je dostupan svima. Zna se dokle je nešto za upotrebu ali uvek možeš uzeti drugi proizvod sa dužim trajanjem. Čak i ne mora biti isti proizvođač.

A šta je sa ljudima, kako njima produžiti rok ili kako njih zameniti? Pa nikako. Traju dok traju, druženju, prijateljstvu, čemu god. A zameniti ih ne možemo. Kada odu, kad im istekne rok trajanja u našem životu, ostavljaju trag da su bili tu, prisutni u našem životu. I bez obzira što će doći neki drugi, ti novi ne mogu zameniti one što su "istekli". A ni one koji su tu ostali. Svako je za sebe. Niko nikoga ne menja. Neki dolaze i prolaze a tek poneko ostane.

Razočarenja su trenutna, ponekad budemo i povređeni. No, ne treba čovek da žali za ljudima čiji je "rok upotrebe" ograničen. To bi bilo kao da žalite što niste pojeli nešto čemu je rok za upotrebu istekao. U najblažem obliku, dobili bi dijareju i povraćali a ljudi koji bi ostali u vašem životu, ništa drugo do "toksični" po vas. 

Komunikacija je najbitnija, otvoren odnos u kom možete bez ustezanja sve reći - kako se i zašto tako osećate. I nije potrebno da uvek razumete onu drugu stranu, ne možemo imati stalno identična razmišljanja. Bitno je da podržite tog nekog, da ga ispoštujete. Tolerancija je magična reč a u nekim situacijama i presudna. Nikada nismo samo mi u pravu i nikada nije "greška" do onog drugog. Svega ima. I sve je ljudski. Dok ima ljubavi protkane poštovanjem, dotle će nešto i trajati. Čim počnemo meriti kao na kantar, to je znak da se u odnosu nešto poremetilo iz nekog razloga. Zato je razgovor u kojem će se nedoumice razjasniti vrlo bitan. Ako nema svih ovih elemenata, znači da postoji i onaj rok trjanja sa voćnog jogurta. 

Posvećeno D. L. koja traje... ❤

Reci nekom...

Reci nekom da ga voliš. 

Reci nekom. 

Voleti je tako lep osećaj. Možda i lepši od onog kada osećaš da i tebe vole. Ali samo za nijansu. Iii...ponekad. Najlepši je osećaj ta uzajamna voljivost. Ma to je jedna harmonija. Sve miriše na procvetalo proleće. Šareni leptirići. Sve vam je milo i uvek imate osmeh na licu. Dragost je svuda oko vas, kada volite. 

Naletela sam večeras na ovu sliku, koja je izvorno grafit na nekom zidu. Ja sam je samo malo ukrasila, onako, s ljubavlju. Prosto, da ona sama kaže - volim te. 

A razni su načini da se kažu te čarobne reči od kojih se dignete u visine kao balon napunjen helijumom. 

Eto...ja NJEMU rekoh večeras, KONJU. A znam biti baš šarenoliko rečita u izjavama ljubavi. Ali ON zna koliko ga volim i da su sve te reči zamena za samo tu jednu, koja greje i dušu i telo a pumpa srce. 

Ja sam večeras rekla nekom da ga volim! A vi? 

Ljubav je za svaki dan!

Danas sam imala sreće sa prevozom, mislim na (beo)gradski. Moja omiljena brojka je naišla u roku od "odmah". Čak je bilo mesta i za sedenje. Vozila sam se punih 40 minuta sa jednog kraja grada na drugi. S obzirom da je bilo "u špicu" (a kad pa nije više) to i nije mnogo. 

Pustila sam moju PLAY listu iz fona da napravim sebi ugođaj a i ne slušam sve one ljude koji iz busa vode važne poslovne razgovore. S vremena na vreme gledala sam kroz prozor. Dok su se smenjivale  pesme, promicale su zgrade, ljudi, automobili, krovovi, grafiti, oblaci...Samo jedna misao je bila konstantna, ona koja ne podleže menjanju. Misao o TEBI.

Od kada si se uselio i ploviš kroz mene, potiskuješ neke druge, manje lepe ili ružne misli. Preplavljena tobom, raznežim se i zaboravim na probleme, bar na kratko. I tada shvatim, koliko sam srećna kada me "obuzmeš". Čak ni sebi ne mogu da se objasnim, samo znam da me zagrli neka milina. I baš sam srećna zbog toga. Srećna sam što možeš da kažeš MOJA TI. Srećna sam što mogu da kažem MOJ TI.

I tako dok sam slušala pesme koje su me dizale u one sive oblake, uživala sam u tom ljubavnom osećaju. I nisu ti krovovi i zgrade ništa posebno a ni grafiti. Nije do pogleda kroz prozor autobusa na ulice kojima sam prolazila kroz četiri BG opštine. Do nas je, tebe i mene, do ljubavi kojom hranimo jedno drugo. Čini se da je za sreću potrebno tako malo...možda, ali ne uvek. Jer, ljubav uopšte nije mala "stvar". Velika je, zapravo OGROMNA. A može biti još i veća, ako je hranimo i čuvamo, a samim tim i sreća će takva biti.

Zato...Volite se...Uživajte u ljubavi. Ne sputavajte emocije. Letite na krilima koja ste dobili. Ceo svet će biti vaš, jer ceo svet je u toj jednoj osobi koja vas ispunjava, koja vas voli i čini srećnom.
I da, LJUBAV JE ČUDO, ono najslađe.

THE KING OF EVERYTHING WHAT IS ON HIS MIND

"Kralju svega što ti pada na pamet" - rečenica koja mi je u ušima od kako sam je čula. Para mi, mozak i dušu jer znam zbog čega je izrečena. I još mi je teže, što je to surova istina. Moja...i vaša. Mada, ne svih nas ali jeste onih koji još uvek misle svojom glavom.

Kralj, tako moćno zvuči, od te reči su puna usta. Uzvišenost. Tako i treba da bude. Ali kada se ta reč veže za nekog ko je nije dostojan, ona gubi smisao, ona poprima neko drugo značenje. A ne treba da je tako.

Kralj je veličina, kruna na glavi je samo da potvrdi spolja ono što je iznutra. On je glavni, on je neko ko treba da vodi brigu o svima. Njegove reči treba da se poštuju jer su smislene, pune brige i ljubavi za svoj narod. On je persona iz čije svake pore izdiše to kraljevsko iz njega. On delima pokazuje da je dostojan te krune. On je moćan svojom pojavom. On je KRALJ svom narodu, ne svega što mu padne na pamet.

Devil's angel or angel's devil

Kao malu su me učili lepom i primerenom ponašanju...kako se hoda, sedi, priča, pozdravlja, itd. I sve sam prihvatala, poštovala i ponašala se u skladu sa normama. A sve to je negde ostalo pohranjeno u onim sivim (ne znam koliko nijansi) ćelijama.

Devojčica treba da ima lepe manire i da bude za primer, da je kulturna, vaspitana i slatka kao anđeo. Ta ista devojčica kada malo odraste, takođe treba da zadrži sve ono čemu su je naučili i da se na tom lepom temelju nadogradi u jednu divnu mladu devojku. 

Ali kako stasava, ona sve više sama odlučuje šta i kakva želi biti. Toliko toga vreba i mami je iz sveta koji je okružuje. Podložna je promenama, traži sebe, istražuje, želi da proba bar nešto što onim protokolom iz doba ranog detinjstva nije bilo na meniju. Odmerava, razmišlja, vodi ponekad i bitku sama sa sobom. Menja se, jer odrasta. Možda više i ne želi da bude mali slatki anđeo. Dvoumi se. Na prekretnici je. I u tom preobražavanju u ženu, zaokružiće se odrastanje malog slatkog anđela.

Kakva li će postati, koliko će je život, ljudi i sredina gde živi - promeniti? Hoće li ostati slična devojčici? Da li će anđelak postati đavolak?

Stanite ispred ogledala i pogledajte se - šta vidite, oreol ili roščiće? Naziru li se bar obrisi onog slatkog anđelka koji ste bili kao devojčica? Možda ste stasale u takvu ženu? Ili ste postale neka druga osoba, baš suprotno svemu onome čemu su vas učili kao dete.To će drugi videti pre vas, ne može to promaći očima posmatrača, jeste li žena anđeo ili đavo - ne brinite se. Kako god bilo, u svakom anđelu postoji bar zrnce đavolstva kao što i đavo može u nekim trenucima biti kao anđeo.

Ali, nije sve samo u oku tih analitičara vaše ličnosti. Bar u ovom slučaju. Ovde ste vi te koje dajete pečat. Vašom i samo vašom željom i odlukom, postale ste anđeoski đavo ili đavolski anđeo.

Ne želim

Pokucala nam je na vrata 2019. godina. Dočekasmo je svi, i oni što su pijančili koje-kuda i oni što su bili na radnom mestu a i mi koji smo gong u ponoć čuli u krugu dragih osoba u kućnom ambijentu.

Odavno nisam euforična niti praznično raspoložena. Bila sam i ja nekada, ne "živa" kako bi to neki okarakterisali, već u tom fazonu - žurke, klubovi, restorani, diskoteke...pa frizure i "montiranja" za tu ludu i nezaboravnu noć. Sve sam to proživela kada je SVE bilo drugačije, kada sam mislila i govorila ŽELIM. Mnogo vode je proteklo, mnogo prljavštine isplivalo na površinu, a tek koliko se taloga nakupilo od tada. Tada sam imala spiskove želja kako za sebe tako i za sve koje volim. A sada... Sada imam neki drugi spisak, neke druge misli. I neću reći da je vreme krivo za to. Naprotiv. Vreme teče te teče. Ono nema veze sa tim. Do nas je, do ljudi. Zato moja tzv. čestitka ima drugo ime - NE ŽELIM:

- skučene umove

- lažne osmehe

- pozdrave radi reda

- poltrone

- male ljubavi

- sitne duše

- gramzive

- lažljive

- prevarante

- prijatelje folirante

Znam, reći ćete da mnogo tražim, očekujem, kritikujem. Ali ja se ne slažem sa tim. Imam sva prava da se ogradim koliko god mogu, od ovakvih ljudi, da ih "eliminišem" iz svog života. Jednostavno, došlo je do prezasićenja. Naprosto, ne želim ih u svojoj blizini ali sam takođe veoma svesna da ih ne mogu u potpunosti izbeći. A ono što ne želim sebi, ne želim ni meni dragim ljudima. I zato je moja čestitka za ovu 2019. godinu malo drugačija od svih prethodnih.

Dragi moji, 

Ne želim vam ljude koji ne razumeju različitosti; one koji će sprdati sa vama, uvlačiti vam se u stražnjicu samo kada im nešto treba a najviše baš vas "voleti" i to samo vas, zarad lične i trenutne koristi a i "prodati" iz istih razloga; sebične, koji ne znaju da dele i koji smatraju da su najbitniji  na celom svetu; ljude koji ne trepnu a već su izgovorili neistinu a takvi su skloni i prevarama; prijatelje koji vam to nikako nisu.

Eto, sve nabrojano vam NE ŽELIM. I ne zamerite ako sam nešto izostavila. Nije namerno, samo je toga mnogo.

Živi i zdravi bili... I čuvajte se uzajamno, vi i vaši voljeni.