Iskrivljena slika

Svi vidimo kako neko izgleda spolja. A šta se zapravo "krije" iznutra? Možda se spoljašnji izgled uklapa u duhovni i mentalni sklop. Nije pravilo. Samo upoznavajući osobu, možemo doći do odgovora. Koliko puta ste čuli priču o nekome i stvorili sliku a i ne upoznavši je? Koliko puta ste na osnovu tuđih rasuđivanja, simpatija ili mržnje došli do zaključka da je osoba dobra ili loša? Pitanje je: Zašto to radite?

Ja više volim da sama donesem sud o nekome, pa makar i pogrešila. I ne želim i neću da se on zasniva na tuđim pričama tipa rekla-kazala. Mislim, imam glavu i koristim je. A vi? Je li razlog to što ne želite da se zamarate, analizirate, upoznajete nekog novog? Jednostavnije je da to neko drugi uradi, a vi ćete to samo prihvatiti, baš onako, zdravo za gotovo. Linija manjeg otpora, nezainteresovanost ili nećete da odskačete od drugih. Uklapate se u tuđe šablone? Nema ništa gore od toga. To je tako jadno i smešno. Zanima me, šta radite i kako se ponašate kada shvatite da ste nekoga bez razloga ignorisali, zajebavali ili čak možda i mrzeli? Šta radite kada shvatite da ste možda bili nesvesno "izmanipulisani"? Kako se ponašate prema toj osobi, kad shvatite da nije ni približno onakva kakvom su vam je "oslikali" i vi kao poslednji moron, to tako prihvatili? Da li se kajete ili nastavite dalje kao da ništa nije bilo? Možda se pravite i blesavi, u fazonu - nisam ja tako nikad ni razmišljao(la). Imali ste totalno "iskrivljenu sliku" o nekome ko je totalno drugačiji. I sad je treba ispraviti. Nije to teško ali može biti, jer duboko u vama, urezani su ti neki prvi, defektni pogledi na tu osobu. Treba to iskoreniti. Zato to može biti malo teže nego sto se u prvom momentu čini. Da li će vam to biti lekcija za ubuduće ili ćete opet, možda iz nekih drugih razloga, ili vođeni drugim ljudima i njihovim vodiljama, opet sebi dozvoliti da vam neko, normalnu osobu - "iskrivi"?