Biti il' ne biti - saosecajan?

Sve više smo "operisani" od saosećajnosti. Niti želimo niti raspoznajemo ponašanje drugih ljudi, bez obzira na čin i bliskost sa istima.

Dešavalo mi se da kada shvatim da je neko moju ljubaznost i empatiju totalno drugačije razumeo, budem u šoku. Ja, umesto dotične osobe. 

Postali smo "tupi" na tuđa osećanja. Ne znam koliko će i na koji način ovo što pišem, da utiče na bilo koga od vas, samo elim nekako da "pokrenem" u svima razmišljanje o ovoj temi. I naravno, nisam jedina osoba koja je bila u situaciji da se prema nekom ophodi krajnje prijateljski sa dobrim namerama, brižno i sa razumevanjem a za uzvrat dobila kritiku ili možda karakteristiku koja ne može da se pripiše saosećajnim osobama. 

Svesna sam da empatija nije podjednako izražena kod ljudi, ali svakako je treba razlikovati od ostalih ponašanja. I niste flertovali sa nekim, niste se ni mešali u tuđi život ako ste empatična osoba. Površnost kod ljudi upravo dovodi do takvih zaključaka, jer ne posmatraju ni ljude ni situacije, a nemaju ni širinu a ni dubinu.

Mislim, svi se mi rodimo sa nekim osobinama koje nam daju neki oblik ali to su samo konture. Danas, kada nam je dostupno sve što je pre 20-30 godina bilo misaona imenica,

imamo izvitoperena  razmišljanja ili jednostavno nemamo više taj osećaj da primetimo nešto. Kako to? Zar ne treba da smo pametniji? Ili je savremeno vreme otuđilo ljude jedne od drugih. A da se malo edukujemo, poradimo na sebi? Zar je i to teško???

Valjda su nas i roditelji nečemu naučili? Ili nisu...kako koga? Ne shvatam kada se desilo, u kom trenutku smo se odrekli nečega sto je usađeno svima manje-vise, kada je to nešto nestalo iz ljudi pa više ne znaju da prepoznaju ponašanje i reakcije? A pre svega, opet se pitam - zašto se to desilo? Ne prihvatam da je društvo krivo što je neko bezosećajna osoba ili sa vrlo malo razumevanja, na neki način i sebična, bez volje i želje da razume i bude neka vrsta učesnika u nečijem događaju. Sam si "kriv" što si takva osoba, najvećim delom. Ti kao jedinka. I zato to treba da "popraviš" kod sebe. Dok još ima vremena i nade da ćeš postati bolja osoba nego što jesi.

Jer svi mi, uvek možemo biti i bolji - od sebe samih.