Osmeh uvek nosi(m) sa sobom

Pre tačno godinu dana, moj prvi post na blogu je ugledao svetlost dana. Tako je počeo da živi, sa "OSMEHOM" pa u tom duhu, na godišnjicu "My Digital Doodle" nastavja...jer osmeha nikada dosta.

Ta razvučena crta, kako ga neki zovu, nam znači uvek. Mnogo osmeha sam primila a mnogo i darovala u protekloj godini. I to onih pravih, iskrenih...od srca. Jer, nisam ja rođena za lažne osmehe.

Mnogi od vas su bili moja inspiracija za moje tekstove a svakako da je osnova uvek bila u nekoj od vrsta ljubavi. Svi vi sa kojima sam se od srca smejala - smatrajte da ovaj tekst pišem vama i za vas. Jer vi ste to zaslužili. Različiti razlozi ali uvek je svrha bila ista - učiniti nekog srećnim, makar i širokim osmehom koji nekad bude delotvorniji od leka. Sreća, koju jedan osmeh nosi sa sobom je neopisiva i ne može se iskazati ni sa milion reči...to se jedino može osetiti. A ja znam da ste vi doprineli da ja budem zbog vašeg osmeha - srećna, kao što ste i uživali u toj razmeni pozitive koju jedan osmeh ima u sebi. 

Čak i kada cilj nije opravdao sredstva, važna je namera...biti srećan. A srećan čovek uvek nosi OSMEH sa sobom.