"Pade" mi na pamet pesma od Džeja "Ovaj život nije lak" (čak sam u sebi i pevušila malo), što bi neki rekli, nekome je majka a nekome maćeha. Ako je nekome obećan lak i lagodan život, svaka čast, ali meni nije. Jer svaki novi dan je novi izazov i može se desiti svašta a da ništa nije pod vašom kontrolom.
Često ljudi kada ih pitate kako su, ne žele da kažu da nisu dobro. Jedni, iz razloga što žele da sakriju činjenicu a oni drugi jer ne žele da opterećuju nekim svojim teretom. Svako ima pravo da se postavi kako smatra da treba u određenim okolnostima, jer niko ne živi tuđi život. Pun uspona i padova, srećnih i tužnih trenutaka, mi ga živimo kako umemo i znamo. Naravno da je život mnogo lakši kada ste pre svega zdravi, kada nema trzavica, stresa, imate krov nad glavom i dovoljno finansijskih sredstava da sebi ugodite i živite ga što kvalitetnije. Ima slučajeva gde ne "manjka" ništa a žive se isprazni životi...ali o tome neki drugi put.
Ja nisam od onih koji cifraju i ulepšavaju stvarnost. Ako je dobro - dobro je. Ako nije, boriš se svom snagom da ga popraviš.
Zašto sve ovo pišem? Ovaj blogpost pišem više za sebe nego za čitaoce da mi bude neka vrsta podsetnika. Jer, ponekad nam treba vetar u leđa a možda ga baš tada nemamo. Meni će ovaj tekst biti taj vetar.
Mnogo je "vode proteklo" dok se nisam oslobodila raznih kočnica i prepreka, kako bih se mogla izražavati onako kako se osećam. Nemojte misliti da sam pre lagala, NE...samo sam ćutala o tome. Valjda i sa godinama dođe to oslobađanje u svakom pogledu pa iznedrite i ono što ste mislili da nikada nećete. I nikako nemojte mešati slobodu govora (pisanja) sa ovim. I to je tema za neki drugi post.
Jeste li borac i zašto niste (ne pišem ovo samo za sebe)? Ako jeste, bravo. Nije sve u novcu ali mnogo toga jeste. Da li se slažete sa tim? Ako trenutno vodite bar jednu bitku, istrajte. Bodrite sami sebe ako drugi neće ili ne znaju za nju. Ja svoju bitku bijem mesecima. Priznajem, u početku nisam ni znala šta me je snašlo, da uopšte i treba da se borim a nisam znala ni s kim. Lako je bokseru, ima vidljivog protivnika. Dok sam postala svesna da je moj zakamufliran, ja sam već duboko klonula i zaronila u depresiju. Ali ona nije bila sama, imala je pomoć svoje "drugarice" koja se zove anksioznost. Udruženim snagama su me savladavale lako dok nisam potražila stručnu pomoć, i neku vrstu podrške.
Još uvek vodim bitke - male i malo veće, ne baš svaki dan ali jednom nedeljno sigurno. Ne mogu reći da sam gubitnik ali nisam ni pobednik. Ne znam ni koliko ovaj meč ima rundi, setova ili gemova. Jedino što znam je da ne odustajem.
Zato još uvek ne znam kako se stvarno osećam. Nisam loše ali nisam ni dobro.
No comments:
Post a Comment