Hipersenzibilne osobe

Da li su vam kao detetu govorili da ste previše osetljivi, da ne treba sve da primate k srcu, a danas vas, kao odraslu osobu, porede sa nežnim cvetićem, govore vam da ne treba tako da reagujete i da sve komplikujete?

Ako ste hipersenzibilna osoba, spadate u petinu populacije i takvi ste se rodili. Vi niste ni slabi, niti ste od stakla a svakako ne bolesni. Vi ste samo jedna od preosetljivih osoba.

Kako sam i sama veoma osetljiva osoba, ova tema mi je oduvek bila zanimljiva pa sam rešila da malo istražujem i u edukujem sebe još više. U toj mojoj pretrazi naišla sam na sledeće - "Hipersenzibilnost nije poremećaj, već je osobina ličnosti. Može se opisati kao urođena crta karaktera koja se manifestuje kroz dublje i intenzivnije procesiranje informacija iz okruženja. Ovo bi bila definicija hipersenzibilnosti. Visoko senzitivne osobe (VSO) imaju pojačan nervni sistem. To znači da jače reaguju na fizičke, emocionalne i mentalne stimulanse u poređenju sa većinom populacije."

Verovatno u svom okruženju, imate bar jednu hipersezibilnu osobu. Ako je nemate a čitate ovaj post, evo me - ja sam ta.

HSP - Highly Sensitive Person, po rečima psihološkinje Elaine Aron, svoje informacije procesuira vrlo duboko i veoma pažljivo, što je čini brže preopterećenom u previše stimulativnom okruženju. Takođe, ta pojačana svesnost takvoj osobi omogućava da primeti suptilne detalje i da oseti duboku empatiju.

Kako sam već pomenula da sam i sama u toj petini populacije, nastaviću dalje da pišem u prvom licu jednine.

Dok sam bila dete, primećivala sam i sama da drugačije reagujem od ostalih. Naravno, reči upućene od drugih osoba nisu uvek bile muzika za uši. Vremenom sam se saživela sa svojom preosetljivošću ali i danas mi, ponekad, budu upućene reči poput: "Ti si baš preosetljiva", kao da je to nešto ružno ili loše. Sa tom "etiketom" sam se nosila kako privatno tako i u radnom okruženju.

Često se pitam kako samo meni smeta preglasna muzika, zvuk pištaljke ili aviona koji ovih dana nisko lete? Ili, zar samo ja osećam neprijatan miris u prevozu (za ono malo vremena što ga koristim)? Neću zapostaviti ni treće čulo - jaka svetlost mi izuzetno smeta. S druge strane, ja primećujem sitnice, detalje koje drugi nisu ni registrovali. Empatija je kod mene vrlo izražena (ne hvalim se) i ponekad me iscrpi to povezivanje sa tuđim emocijama. 

Dug je put koji sam prešla, od stidljive a možda i "njanjave" devojčice, do trenutka kada sam postala svesna da biti preosetljiva osoba nosi mnogo toga lepog i ne zaslužuje osudu. Danas sam svesna zašto mi je uvek bilo potrebno da se osamim. Sada znam da sam se za to vreme, dok sam punila "svoje baterije" zapravo resetovala, tačnije svoj nervni sistem. Ujedno, moji točkići su obrađivali sve informacije pokupljene iz spoljašnjeg sveta.

Čitajući i obrađujući informacije vezane za preosetljive osobe, shvatila sam da sam potpuno promašila profesiju. Zaglavila sam sa brojevima a od slova se ne odvajam. Ipak, najvažnije - shvatila sam da biti hipersenzibilna osoba nije mana, niti slabost. Zapravo, biti VSO je dar čovečanstvu. Jer među nama je mnogo kreativnih ljudi, naučnika, umetnika pa i terapeuta kao što je i sama već pominjana Elaine Aron koja je napisala i nekoliko knjiga.

Upamtite: hipersenzibilne osobe nisu stidljive, nisu slabe. One su vrlo svoje i jedinstvene. Ako imate u svom okruženju bar jednu takvu osobu, ophodite se prema njoj, najnormalnije. Rekoh vam već, nije od stakla, neće se razbiti a razumeće i biće uz vas kad niko drugi neće. 

Šta posle svega mislite da je hipersenzibilnost – prednost ili mana?

*slika je preuzeta sa interneta*