Amater punog srca (emocijom dišem)

Šta ako je nedoživljena ljubav opevana?

Jesu li to onda iluzije u pesmama?

Da li smisao gubi ta izmišljena emocija,

Koja eto u nekoj pesmi postoji?

I koje to strasti pesnik na papir stavlja,

Dok romantično o ljubavi zbori?

Osetiš li razliku između pravih i lažnih

Dok čitaš red za redom i možda se naježiš?

A ona - iz redova izmišljenih, nestvarnih.

Čitaš i dozvoliš sebi da se uživiš i prepustiš

Tim divnim stihovima, kao pisanim iz duše i srca

Ne sluteći da ih niko na javi takve doživeo nije,

I da si ti prvi koji im kroz čitanje život daje.

Koliko mašta može biti uverljivo stvarna?

Ja nisam pesnik al' stihove pišem

I svako moje slovo emocijom dišem.

Nižem reči u neku svoju brojanicu

Jer sve zajedno čine jednu celinu - ali doživljenu.

Ja sam amater punog srca i tople duše

I ne želim da budem ničija kopija,

Iz moje ljubavi svako se slovo rađa

Jer moje emocije su sazdane od nečeg meni svetog.

Pesma na požutelom papiru

Sigurno znaš kakav je osećaj kada napišeš neku pesmu.

Verovatno znaš kakav je osećaj kada je posvetiš nekome.

Možda čak znaš i kakav je osećaj kada tu pesmu pokloniš,

onako u rukopisu, pisanu na papiru?

A da li znaš kakav je osećaj kada tu pesmu,

na već blago žutom papiru, neko čuva više od dve decenije?

Znaš li?

Ja znam.

I veoma je, neopisiv rečima, taj osećaj koji spoznaš samo ako ga doživiš.

Dani i noći

Ima takvih dana kada u meni ljubav spava.

Ima i nekih noći kad ne znam kuda poći.

Ima dana kada sam vesela i razdragana.

Ima i noći za koje kažem da će proći.

Ima dana svih nijansi boja

Ali svaka je i tvoja i moja.

Ima noći koje kao da nisu naše

Jer mrak je i nekad nas se plaše.

Ima dana kada smo baš daleko ti i ja

Ali ljubav naša nas i daljinom spaja.

Postoje trenuci kada mislim da se svet ruši

Ali već sledećeg se setim ko mi je u duši.

I kada me grozote i nepravde jako bole

Dovoljno je što znam kako se naše duše vole.

NE dozvoli

Ne dozvoli da me omame mirisi cveća, koje nisi ti ubrao za mene.

Ne dozvoli da me Sunce ošamuti, ako ne misliš da mi praviš hlad.

Ne dozvoli kapima kiše da padaju po mom licu, ako ih usnama nećeš skupljati.

Ne dozvoli pahuljama da se tope na mom dlanu dok me ne ušuškaš u svoje ruke.

Ne daj godišnjim dobima da ti prolaze bez mene.

Ne daj danima i noćima da se troše bez nas.

Ne daj satu da otkucava tuđe minute.

Ne daj trenucima da budu neispunjeni NAMA.