ĆOŠAK

U školi, kazna je bila odlazak u ćošak. Ko je bio nemiran na času odlazio bi da stoji, licem okrenut prema liniji spajanja dva zida - ćošku. Obično je u tom ćošku stajala i korpa za otpatke. Ne znam da li takva kazna još uvek postoji, ali to je i dalje pogodno mesto za korpu.

Mnogo češće koristimo izraz ćošak, umesto - ugao. A značenje je isto. Nisam nikada čula da je đak stajao u uglu, mada se ovaj drugi termin podjednako koristi za stvari koje se odnose na ulicu. Reč ugao mi nekako kulturnije i otmenije "zvuči". Ćoškovi na ulici se koriste u ružnom kontekstu. Ako te vidi neko da ćoškariš, dobiješ odmah nekoliko ružnih epiteta. Da, "etiketa". Ja ću da govorim i dalje ĆOŠAK, ne iz razloga da me neko ne prozove ružnim imenom, već zbog toga što mi je taj termin simpatičniji.
Kad kažem, ćoškasto, imam neki kez na ustima. Kao da se usne same malo razvuku. A dok izgovaram ugao čini mi se da sam uštogljena, ozbiljna. I u matematičkom svetu govorimo o uglovima ali ja volim ćosak. E baš, ćošak.
Odnedavno, moj sto u kancelariji je u ćošku. Zid sa desne strane i zid iza leđa. O kako mi je "udobno" u tom mom ćošku. Kako samo uživam, kao da sam oduvek sedela za stolom u ćošku. Srasla sam za to ćoškasto mesto, za samo par dana - mesto gde se spajaju dva zida. I to je samo moj ćošak, koji ne delim baš ni sa kim. 
Nekada, neko po kazni a ja danas po sopstvenoj želji - sedim u ćošku. I mnogo mi se sviđa. Stapam se nekako sa njim, postajem skoro neprimetna. Tu sam a kao da nisam.

I krevet u sobi mi je u ćošku. Lep je ugođaj kada toneš u san iz svog ćoška. Dok ležim, ponekad posmatram tačku gde se spajaju dva zida sa plafonom. Iz tri različita pravca, tri ivice se spajaju u jednoj tački, i čine neki drugi, ovog puta ćošak u mojoj spavaćoj sobi. Pitam se, da li i drugi posmatraju na sličan način to ćoškasto mesto, kao ja i kako se osećaju u njemu...