PAST TENSE PEOPLE

Ljudi iz prošlosti se ne zovu tako bez razloga. Više ih nema u našim životima jer je tako moralo biti. Ne treba ih „vaskrsavati“, jer takvi pokušaji retko imaju dug rok trajanja.

Kada se niti jednom pokidaju, teško se ponovo sastavljaju - čak i ako se spoje, neće dugo izdržati jer su dugo bile pokidane. Tu je i strah od nepoznatog – od onoga što bismo mogli zateći s druge strane. Jer, ako se ljudi menjaju preko noći, šta nam tek donosi niz prohujalih godina?

Kada konačno ispunimo godine tišine, često uvidimo da nam se ono što zateknemo ne sviđa. To više nisu oni ljudi iz sećanja, već stranci. Ipak, skloni smo da zažmurimo na tu otuđenost jer i u sadašnjosti imamo slične osobe koje nam znače. Njima ne zameramo mnogo šta, jednostavno zato što su tu. Prisutni.

Tu je ta "kvaka" - ovi ljudi su prisutni, konstanta su u našem životu i ne planiraju da odu. Povratnici su nešto drugo. Sa njima nema prave veze, samo krpljenih niti koje mogu pući svakog časa. Tu se krije sva suština i razlika između ljudi iz prošlosti i onih koji su sada tu.

Jer oni koji su uz vas čitavog života i oni koji su jednom otišli, pa se vratili - nikako ne mogu u isti koš. Ko je jednom otišao, učiniće to opet, često bez emocija i griže savesti. Možda je teško samo prvi put… svaki sledeći je lakši. Zato su ljudi sadašnjosti tu gde jesu i čekaju nas u budućnosti. Oni iz prošlosti su past tense people - nekadašnja sadašnjost koja je u jednom trenu zastala i krenula drugim putem. Tamo im je i mesto. Bolje je da ih se sećamo po lepom, a da bi tako i ostalo – neka tamo i ostanu zauvek.