Zdravo je smejati se. Ali nekada nam nije do toga.
Da li u nekim situacijama treba sebe prisiliti na kiseli osmeh? Hoće li se neko osećati bolje bar na ternutak ako uputimo lažni osmeh i koliko je on koristan? Postoji verovatnoća da ćete za uzvrat dobiti isti takav. Matematički gledano, imamo dva lažna osmeha. Nikom nisu naškodila, ali možda nisu bila ni od koristi. Onda se nameće isto pitanje: ČEMU LAŽNI OSMEH?
Ja ne volim ništa lažno pa ni osmehe. Mislim da se treba smejati samo onda kada za to osećamo potrebu, kada nam se srce i duša smeju, kada drugi ljudi u nama probude to nešto. Ako ne za duži smeh koji traje, onda bar za jedan OSMEH, ali ISKREN.
No comments:
Post a Comment