Na koga se uvek mogu osloniti?
Bezbroj puta sam pružila ruku verujući da će neko prihvatiti i držati čvrsto kao što činim i ja. Mnogo puta sam prislonila glavu na tuđa obećanja upakovana u slatke reči. Sve sam to radila verujući da će mi biti oslonac bar u nekim teškim trenucima. A onda sam posle nekog vremena otkrila da su ti oslonci bili, ne krhki, već jako šuplji. Zapravo, kao lepo obojene kutije – spolja primamljive, iznutra prazne.
I posle mnogo bačenih godina i uloženog emotivnog truda u ljude koji ne znaju, ne umeju ili neće da mi budu oslonac, podrška ili rame za plakanje, ja sam doživela prosvetljenje. Prestala sam i ja da im budem sve ono što oni meni nikada nisu bili.
Ali u jednom trenutku ostane pitanje, gorko i iskreno: na koga se zaista uvek mogu osloniti?
Imati sebe
Imati sebe za sebe ne znači da ste sebični, da ste okrenuti od sveta, tvrdi, hladni, nedodirljivi. Naprotiv, to je temelj samosvesti, samopoštovanja i samopouzdanja.
To je kada znaš svoje granice i čuvaš ih. Kada se vraćaš sebi, čak i kada te svet razvlači u svim smerovima. Kada prihvataš svoju ranjivost, jer znaš da je ranjivost = iskrenost, ali se ne predaješ. Kada znaš da, šta god da se dogodi spolja, postoji jedno mesto koje je uvek tvoje – unutrašnje ti, tj. JA.
Imati sebe za sebe, znači stajati uz sebe, i onda kada niko drugi ne stoji, pružiti sebi ruku kada se spotakneš, biti sopstvena nežnost, sopstvena snaga, sopstvena sigurna kuća. Ne najglasnija, već ona tiha, ona koja diše i čeka. Duboka, koju niko ne može da ti oduzme.
Ipak, u celom tom procesu, spoznala sam i istinsku podršku. Naučila sam da je cenim jer je retka, pa je zato i dragocena i kao takva, ne može se podrazumevati.
Ako je temelj na koji uvek oslanjam svoje sopstveno ja, zidovi te sigurne kuće jesu oni koji su se dokazali. Znam da u svakom trenutku uvek imam bar jedno rame i jednu ruku za držanje, i znam da me nikada neće ispustiti - to su moj brat i moji malobrojni i iskreni prijatelji.
Ova priča, koja je u suštini priča o pronalaženju sebe, posvećena je njima: mom bratu i nekolicini prijatelja, jer su mi pokazali da ne moram uvek biti sama a njihov oslonac je čvrst i stvaran.
P.S. i beskrajno ih volim!
Posvećeno: S.M. - D.L. - N.M. - M.B.
No comments:
Post a Comment