Njeno Veličanstvo — Nesanica
Postoje noći koje nisu samo besane. One u sebi ne nose tišinu, već buku misli koje ne prestaju da odjekuju. One su pokazatelj koliko čovek zapravo može da izdrži kad se protivnik krije u njemu samom.
Još jedna noć koja se bori sa mnom.
Sve dok moj svesni deo ne pronađe mir s onim podsvesnim, moje telo i ja ćemo voditi rat. I to onaj - mentalni. Protivnik ima ime, ali je nevidljiv. Samo tako i može da pobedi. Lako je kad znaš protiv koga se boriš. Ali ovo… ovo je podla borba.
Generalica u ratu moje glave
Nesanica nije samo nedostatak sna. Ona je generalica u ratu moje glave - hladna, proračunata, neumoljiva. Pokazuje svoju moć držeći me budnom, iscrpljujući me dok se moj odbrambeni sistem urušava.
Pitala sam se da li je to moj neuspeh što telo ne može da utone u san. Ali svi moji pokušaji da zaspim čak i uz pomoćne točkiće (medikamente) su sabotirani od strane mog podsvesnog.
Svaka neprospavana noć je bila poruka: JA nemam kontrolu nad svojim unutrašnjim ja.
Kad svet spava, ona bdi
U dva ujutru, dok većina ljudi uveliko spava, ona kreće u inspekciju. Ona je špijun koji poznaje sve moje ranjivosti. Zna da je jedini način da me porazi taj da me natera da se borim protiv sopstvene glave. Kao pravi tiranin, drži me budnom. Svesni deo mene moli za mir, a podsvesni viče:
„Ne, ni noćas nećeš spavati.“
To je borba protiv sebe - a borba protiv sebe vodi u ludilo. I ona to zna. Zato nesanica i jeste moćna. Ona ne mora da me uništi, dovoljno je da me svake noći pomalo isprazni, pretvarajući me u ljušturu.
A kad svane, može da trijumfuje.
Zora kao privid pobede
Dok ležim sklupčana u jednoj od hiljadu isprobanih poza, pitam se:
Koliko još noći ću voditi ovaj rat, pre nego što moje unutrašnje ja prestane da sabotira mene?
Možda je svaka noć zapravo lekcija - surova, ali iskrena.
Možda nesanica ne pokušava da me uništi, već da me natera da čujem ono što dan uporno guši. Možda tek kad je pobedim iznutra, zora više neće izgledati kao poraz, već kao početak. Možda.
No comments:
Post a Comment