Neko nam nedostaje. Da li se zapitate, šta je to što nam zapravo nedostaje? Zajednički trenuci, ili nešto mnogo dublje?
Nekad nam nedostaje samo rutina koju smo imali s tom osobom...jutarnja kafa, doručak, razgovor... Kada to izostane, osećamo prazninu, kao da nam nešto fali.
Ali, i iza te praznine često zna da se krije nešto mnogo snažnije. Ako nam je osoba draga, naš mozak je oslobađao dopamin – to je onaj hemijski "glasnik" koji nas je činio srećnim. U odsustvu te osobe, mozak registruje pad dopamina, a mi osećamo nelagodnost, možda i tugu, što doživljavamo kao nedostajanje. Znači, nije nam nedostajao samo ritual, već mnogo više od prostora gde smo mogli da se našalimo bez straha, da potražimo utehu, rame za plakanje ili jednostavno da ćutimo zajedno.
U suštini, ljudi nam nedostaju jer je njihovo prisustvo ispunjavalo naš život na više nivoa, a njihovo odsustvo stvara prazninu koju druge osobe ne mogu popuniti. Ali...... da li nam nedostaje samo ono što je bilo ili i osoba koja smo mi bili pored nje???
*posvećeno D.M.*
No comments:
Post a Comment