Sanjajmo

 

SANJATI
otvorenih očiju
ZNAČI ŽIVETI

Sama reč sanjati je asocijacija za san, za tih 6…7 ili više sati (kako kome treba) tokom kojih naš mozak procesuira proživljeno od prethodnog dana. Često toga nismo ni svesni. Međutim, ne moramo uvek spavati da bismo sanjali. Ako je sanjati noću – biologija, onda je sanjanje danju – hrabrost.

​Znam, sad će neki mrmljati sebi u bradu, a neki će boga mi i naglas: „Kakve su ovo budalaštine, sanjati otvorenih očiju! Prvo, to ne može, a drugo, oni koji sanjare su samo dokoni ljudi.“

​E, ja se neću baviti tom kategorijom ljudi. Ja ću upravo pisati o onima što budni sanjaju svoje snove.

​Većina ljudi hoda svetom širom otvorenih očiju, ali u dubokom snu. To je san rutine, tuđih očekivanja i sigurnih puteva. Onog trenutka kada odlučimo sanjati otvorenih očiju, mi smo zapravo prestali biti posmatrači vlastitog života. Jer sanjati budan znači videti stvari ne onakvima kakve jesu, već onakvima kakve bi mogle biti. To nije bežanje od stvarnosti, to je stvaranje nove.

​Život bez vizije je samo preživljavanje. A dok sanjamo otvorenih očiju, mi imamo kompas koji navodi našu maštu u kom smeru da ide. I tako od sive boje možemo videti crvenu (i ne mislim na kamion iz filma).

​Moje sanjanje otvorenih očiju? Ono se dešava svaki put kada kucam ove redove. Dok pišem, ja ne vidim samo slova na ekranu bloga. Ja pod prstima već osećam korice svoje buduće knjige. Osećam onaj specifičan miris sveže štampanog papira i čujem šuštanje stranica koje će neko, negde, listati uz šolju kafe. Svaki novi tekst je za mene jedna cigla u toj kući koju gradim budna. To nije pusto maštanje; to je svesno sakupljanje delića duše koji će jednog dana stajati na nekoj polici, kao dokaz da sam se usudila.

​Dok budni sanjamo, mi zapravo tražimo prilike da svoje snove pretvorimo u opipljivu stvarnost i tako počinjemo da primećujemo neki potpuno drugi svet oko sebe.

​Mnogi se boje sanjati otvorenih očiju jer to sa sobom nosi odgovornost. Lakše je reći „to je nemoguće“. Uvek je lakše provesti život u sigurnoj zoni u kojoj se ništa ne menja.

​Zato, TI ŠTO ČITAŠ sad ovo, nemoj čekati da zaspiš da bi sanjao. Udahni duboko, pogledaj oko sebe i dopusti sebi taj luksuz da maštaš usred bela dana. Jer onog trenutka kada tvoja vizija postane dovoljno jaka – ti više ne samo da postojiš, ti počinješ živeti punim plućima.

​Ne sklapaj oči pred svojim željama. Gledaj ih pravo u lice dok se ne ostvare.