RASUTE PERLE

Obično kažu - nižu se dan za danom. Kod mene to nije slučaj. Moji dani se prosipaju, odlaze svaki na svoju stranu. Bili su slični prethodnim, a opet tako različiti. Ja od njih ne bih mogla napraviti nisku perli. Navikla sam da ostanu u prošlosti, nepovezani, iako ih jedna nit spaja. Tanka je, ali dovoljna čak i kada se otmu.

Ti rasuti dani, u svim mogućim bojama, nekada su bili ono moje "sada". Proživela sam ih onako kako sam mislila da treba u datom trenutku. Jesam li grešila? Verovatno jesam. Treba li da se kajem? Nema potrebe, jer ih ne mogu promeniti a ispred mene su novi dani, nove šanse da se živi, ako ne bolje onda bar drugačije. U svakom slučaju, svaki novi dan je poklon. Ali, toga nismo svesni sve dok nas neka teška životna situacija ne zaustavi. Tada počinjemo da gledamo "tuđim" očima, jer se naše zalede na neko vreme.

I onda stigne on. Novi dan, u nekoj sasvim drugoj boji, onoj koja ima moć da otopi led u očima. Sa tim prvim toplim pogledom, shvatim da je ta tanka nit mnogo jača nego što izgleda. Ona je sve vreme bila tu, neprimetna pod ledom, čekajući da ponovo prodišem. Kada se oči odlede, te prosute, šarene perle prošlosti više ne izgledaju kao haos. Svaka od njih je bila poklon, i sve one, tako rasute, konačno imaju smisao.

Zato ih puštam da se i dalje prosipaju, svesna da "nevidljiva" nit drži sve moje svetove na okupu. Danas, dok gledam u ovaj novi dan, ne tražim garancije niti savršenstvo. Dovoljno je što gledam slobodnim, odleđenim očima. I što znam da je svaki trenutak, ma koliko sitan ili rasut, samo još jedna dragocena boja u ovoj jedinstvenoj, mojoj priči koja tek treba da se ispiše.

Stop bacanju bisera (Margaritas ante porcos)

✒️ "Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje da ih ne pogaze nogama svojim, i okrenuvši se ne rastrgnu vas."

Koliko puta ste izložili svoje mišljenje, ponudili sa nečim, dali nešto dragoceno ili rekli nešto uzvišeno – ljudima, koji to nisu mogli ili nisu želeli da razumeju, cene ili poštuju? Složićete se sa mnom da je sve što ste od navedenog radili, tada postalo besmisleno.

Nikada nemojte polaziti od sebe, jer drugi ljudi nisu vi. Svako od nas je "baždaren" drugačije. I nisu svi dostojni vaše mudrosti, znanja, ljubaznosti ili nečeg duhovnog pa čak i materijlno vrednog. Ne trošite svoje vrednosti na ljude koji su loši, koristoljubivi ili pokvareni. Oni ne cene vaše vrednosti, prosto ne žele. Ali ima i onih koji jednostavno ne mogu, pa će iz gluposti da vas povrede. Osobe koje nemaju kapacitet da shvate vaše namere i činjenja, ne mogu ni da shvate "težinu". Suludo je ulagati emocije, energiju, vreme i iskrenost u komunikaciju kada nema podudarnosti. Očekivali ste refleksiju od nekog ko ne ume ili ne zna da vidi vašu dubinu. Posle budete razočarani ili povređeni.

Ponekad, nažalost, moramo da prođemo kroz ta razočaranja da bismo naučili vrednost sopstvenih "bisera". Da bismo naučili da razlikujemo one koji će ih sa divljenjem uzeti u ruke od onih koji će ih, možda iz neznanja ili nezainteresovanosti, samo pogaziti. Ali i da shvatimo da nije svako ko ne prepozna našu vrednost loš, već jednostavno – drugačiji, sa drugačijim kapacitetima.

Trudite se da pre nego što bilo šta uradite, dobro razmislite da li ste na istoj razini sa tom nekom osobom. Ako smatrate da jeste, a bili ste razočarani, onda se radi o nezahvalnosti. Neka to bude lekcija za dalje. 

Zato, ne dozvolite da vas pogrešna ulaganja u druge, obeshrabre. Ne prestajte da delite, da stvarate, da izlažete svoje ideje, znanja i mudrosti. Samo budite obazriviji u izboru onih pred koje ćete baciti svoje "bisere". Jer, njihova vrednost nije u tome da li će ih neko prepoznati, već u tome što ih vi posedujete i što ste ih spremni dati. Postoje oni koji će ih čuvati kao najveće blago, i možda, nešto naučiti od vas. Ostanite to što jeste, budite svoji. Pronađite svoje "dostojne" slušaoce, i svet će postati bogatiji za svaki vaš "prosuti biser" koji je našao pravo mesto.