Da ste me pre godinu dana pitali šta znači ulaganje u sebe, verovatno bih nabrojala kurseve, novu garderobu ili putovanja. To su svakako lepe stvari, ali danas znam da postoji investicija koja daleko nadmašuje sve materijalno – investicija u sopstveni um, emocije i obrasce ponašanja. Moja najveća i najteža, ali i najisplativija investicija bio je početak terapije (grupne i individualne), pod stručnim vođstvom psihijatra i psihologa.
Kada sam prvi put sela u tu prostoriju, okružena ljudima koje nisam poznavala, mislila sam da ću brzo rešiti problem zbog kojeg sam tu i došla. Ali... Iz nedelje u nedelju, nisam samo slušala tuđe priče. Gledala sam sebe kako funkcionišem u minijaturnom univerzumu, a to mi je otkrilo delove ličnosti za koje nisam ni znala da postoje. Ne bi bilo fer reći da je to uvek prijatan proces, ponekad je to mač sa dve oštrice.
🔪 Mač sa dve oštrice: Kada terapija boli
Ovaj tekst nije o tome kako terapija popravlja probleme (iako to radi), već o neverovatnim i neočekivanim lekcijama koje sam naučila o sebi tek kada sam bila spremna da se "otvorim" pred grupom. Ipak, taj put ka sebi nije uvek jednostavan.
1. Ponovno proživljavanje (Retraumatizacija)
Najveći izazov je shvatanje da grupa može biti mesto za suočavanje sa bolom. Kada bi neko opisao svoju situaciju, neko drugi bi se prepoznao u sceni iz prošlosti i ja tada mogu da pretpostavim koliko je to teško. No, desila se situacija kada sam i ja bila u retraumatizaciji. Tada terapija "boli". I veoma je mučno nositi se sa bolom u takvim situacijama. To su veoma teške emocije koje vas "zagrle" i ne daju vam da dišete.
Kažu, da bi rana zarasla, mora prvo da se očisti.
2. Kada se problemi marginalizuju
Drugi bolan aspekt je trenutak kada se susretnete sa tuđom percepcijom problema. Svi dolazimo sa različitim "težinama" u ruksaku. Pre par dana je neko od članova grupe, diskutujući o svojim strahovima, potpuno marginalizovao nečiji zaista ozbiljan problem. U trenutku sam bila razočarana, kako se lako sa straha od vožnje autobusom, mraka i onog neizbežnog – smrti, "skliznulo" na malog crnog miša.
Da li je i to lekcija? Jeste. Svi naši strahovi i problemi imaju jednaku važnost za nas same, bez obzira da li su objektivno "veliki" ili "mali". I ne smemo dozvoliti da nas tuđa neosetljivost ućutka.
🚀 Najisplativija Odluka
Grupna terapija nije brzi kurs za "popravljanje" života, već je intenzivna obuka za život sa samim sobom, pre svega. Najveća promena leži u promeni unutrašnjeg dijaloga. Tamo gde bih ranije sebe kritikovala, sada zastanem i budem dobra prema sebi.
Ako razmišljate o terapiji, zapamtite: biće teško. Nije uvek prijatno i možda ćete u prvi mah imati osećaj da nema rezultata. Vraćaćete se unazad pre nego što krenete napred. Vi ste važni. Vaš problem zaslužuje pažnju i obradu. To nije sebičluk. Čovek koji ne valja sebi, ne valja ni drugima oko sebe.
Investirajte u sebe. Posle nekog vremena ćete uživati u plodovima te investicije. Ako još uvek niste sebi toliko važni, razmislite o tome.
