Sigurno ste čuli nekog da kaže da ga boli duša a možda i vi ponekad koristite tu frazu.
Duševni bol je nešto mnogo intenzivnije. To je miks fizičkih i psihičkih "manifestacija". Retko mi se desi ali svaki put je drugačiji. Možda je negde zapisano da treba da iskusim sve moguće kombinacije od nelagode, straha, vrtoglavice, tremora, problema sa varenjem i ubrzanog rada srca. Ako sam nešto i izostavila...od nabrojanih vas udara grom anksioznosti. Ona je pravi primer duševnog bola.
Verovatno da svako od nas ko "bije te bitke" ima i neki svoj način borbe sa istom. Ali ona je, da je osoba, rekla bih pokvarena, loša, zla. U suštini, naš neprijatelj koji napada sa raznih strana u različita vremena i sa različitim "oružjem". U startu je nefer borba, nepoštena, nepravedna i nadasve, bez pravila.
Moram priznati da je kao protivnik u toj borbi, veoma uporna i jaka. Ali na kraju ipak bude savladana i potlačena. Računa se svaka dobijena bitka. Samo tako, pobeđujući sve te fizičke i psihičke boli, možemo dočekati novi nalet (ne zna se kada) jer ako se jednom ne pridignemo i dozvolimo da nas na ružan i nepravedan način savlada, nikada više nećemo biti u skladu ni sa dušom ni sa telom a naročito psihom. Svaka dobijena borba je važna ma koliko bila teška (a jeste). Anksioznosti, pripazi... nisam ni ja "mačiji kašalj."
No comments:
Post a Comment