Danas sam vam zapalila sveće.
Vama koji ste me učili kako se voli, kako se izdrži, kako se ćuti kad boli i kako se raduje malim stvarima.
Roditeljima, bakama i dekama, prabaki, rođacima, prijateljima, kolegama…svima vama koji ste deo mene, iako vas više ne mogu zagrliti.
Danas sam vas se setila ne samo kroz tugu, nego i kroz zahvalnost. Jer sve što ste mi dali i dalje živi u meni - u rečima koje govorim, u načinu na koji volim, u snazi koju ponekad ni sama ne razumem.
Ako negde možete da osetite svetlost, neka ove današnje sveće ponesu moju misao do vas:
Dok plamen tiho treperi, znam da ništa od vas nije nestalo - samo je prešlo u svetlost koju nosim u sebi. 🤍
No comments:
Post a Comment