Što bi neki rekli, obrni-okreni, svuda si neki broj. Od samog porodilišta pa kroz ceo život...do kraja.
Sad će neki drugi reći da se ne osećaju tako i da nisu brojevi. Nemam ni nameru ni želju da nekog u nešto ubeđujem.
Samo svoje misli spuštam ovde, vidljive svima a vi, vođeni radoznalošću ili nekim drugim razlozima, ćete ih pročitati.
Jeste, imamo imena i prezimena i po tome nas spajaju, razdvajaju, izdvajaju, prozivaju i da više ne mozgam, zaustaviću se na reči prebrojavaju. Dakle, ima veze sa brojevima. Jer, ceo svet je sazdan od brojeva.
Igra brojevima može biti zabavna. Na primer, sudoku. Ko voli matematiku i logički razmišlja, uživa u njoj. Lično ne preferiram pomenutu igru jer više volim slova što se da i videti.
Beba po rođenju dobije neki broj, ocenu. U školskom dnevniku ste pod nekim brojem. Studentski indeks ima svoj broj. Kada se zaposlite, firma vas umatiči pod nekim brojem. "Najlepši" brojevi su oni kada se igramo raznih igara i uvek težimo da dobijemo ili zaslužimo neki "dobar".
Za kraj sam ostavila najmanje popularne, brojeve zdravstvene knjižice i kartona. Ne moramo nužno biti bolesni jer i zdravi idemo na neke sistematske preglede...i opet smo broj.
Ništa od ovog ne bih pisala da me upravo taj zdravstveni nije naveo na razmišljanje. Ponavljam, svuda se manje-više svodimo na broj ali u zdravstvu je, za mene, neprihvatljivo. Sve je OK do trenutka dok ne postaneš višak. A šta se radi sa viškom (a da nisu žive pare)? Pa oslobađamo ga se. Zašto, kako...paaa, ispod crte si. Bitna je statistika koja svojim podacima pruža izveštaj i zadovoljava glavešine. I tako od pacijenta postaneš suvišan - broj. Ali tu se otvara nova tema za novi post. I koliko god ja volela slova, brojevi su ti što vladaju svetom.
Je l' i dalje mislite da niste samo broj?
*Ne znam kako bi ovaj tekst izgledao u binarnom obliku.*
