Optička varka života

Moj posao mi je pored brojeva, tabela, malo matematike i informatike, doneo i dioptriju za blizinu. Već 15 godina sam u plusu a odskora i u minusu. Dioptrija za daljinu je duplo manja od ove druge. Ali minus u životu je mnogo veći od ovog oftalmološkog. Da mogu, oslonila bih se na matematiku, jer onda bih mogla ukrstiti plus i minus pa bi rezultat bio u plusu. Ali, avaj. Život ovde ne sarađuje sa matematikom.

Taj novi "minus" koji sam dobila za daljinu, koji se uvukao u svaku poru moje svakodnevice, nije samo staklo. To je ona nova oštrina kojom vidim budućnost - nepoznatu, ponekad neizvesnu a kad-kad i veoma tešku. Taj isti minus me tera da gledam gde još nisam spremna da kročim. Prelio se na čitav život, on je nemir koji donosi daljina.

A onda, kada stavim naočare za blizinu, svet se vraća u normalu. Tu je moj "plus". To je moja sigurnost. To su slova na ekranu, papir, moje stare navike, ljudi koje volim, detalji koji čine život vrednim. Taj plus je topao, poznat. On je moj štit protiv te famozne daljine.

Matematika je ovde zakazala jer ne dozvoljava da se minus i plus ponište. Tada bih dobila jednu savršenu nulu, gde bi sve bilo u nekom balansu i na nekom novom početku. Mi, ljudi, nismo stvoreni za nulu. Mi smo stvoreni za oscilacije. Naš život nije zbir dioptrija, već proces stalnog prilagođavanja fokusa. Nekada moramo da gledamo u "minus" - u ono što je daleko, nepoznato i hladno, da bismo znali kuda idemo. A nekada, hitno nam treba "plus", da nas podseti na toplotu onoga što držimo u rukama.

Možda je prava veština življenja upravo u tome: znati kada skinuti jedne, a staviti druge. I, što je najvažnije, ne plašiti se onoga što vidimo, bilo da je u pitanju oštra vizija budućnosti ili meka toplina sadašnjosti.

Za sada, još uvek vežbam taj prelaz. Ali jedno znam: i sa plusom i sa minusom, slika je - moja.

Pitam se, kroz kakve naočare vi danas posmatrate svet? Da li vas plaši ono što je daleko, ili vas greje ono što vam je nadohvat ruke? Da li ste vi možda uspeli da budete na nuli, ili ste samo u plusu? A možda ste neki kao ja, u minusu? U toj optičkoj varki je sva "čarolija" života. Jer uprkos svemu, vidimo jasnije kad smo u minusu.

Nepoznata...

Postoji nešto u meni što raste, bez mog pitanja i odobrenja. Nešto čudno... ali ne plaši me. Postoje promene koje ne dolaze uz buku. Ne ruše svetove, ne pale mostove, ne traže publiku. Samo se dese iznutra.

U poslednje vreme osećam se kao Feniks - ali ne u plamenu, ne dramatično. Više kao trenutak posle vatre. Kao pepeo iz kojeg se tiho podiže nešto novo.

Na trenutke imam osećaj da sam "prevazišla" sebe. A kako? Je li to uopšte moguće? Pa ja sam ja. A ipak, izgleda,  ne više ona stara. Kao da nevidljivi čovečuljci sklapaju novu mene, a ja tu ne mogu ništa. Niko me i ne pita. Radnje se odvijaju bez pitanja i odobrenja.

Nije to remont. Nije popravka. Nije objašnjavanje. To je stvaranje novog bića u istom telu.

„Više ne idealizujem, manje objašnjavam, više osećam. Kao da nešto u meni sazreva i pušta dublje korenje.“

A ja sam navikla da sve znam o sebi. Da imam objašnjenje, definiciju, mapu. Ovog puta nije tako. Postoji nešto na šta ne utičem. Neka nepoznata u mojoj ličnoj matematici. A svaka nepoznata ima ime. Samo koje?

Možda se zove sazrevanje.

Možda integritet.

Možda mir.

Na trenutke osećam unutrašnju težinu, a emocije su dublje i ozbiljnije nego ranije. Više ne idealizujem, manje objašnjavam, više osećam. Kao da nešto u meni sazreva i pušta dublje korenje.

Znam samo da ta ozbiljnost nema ukus tuge. Ima ukus tišine koja zna. I prvi put me ne plaši to što ne znam sve. Jer osećam da ono što nastaje nije protiv mene. Nastaje za mene.

Možda nikada neću tačno znati trenutak kada sam se promenila. Možda transformacije i ne dolaze sa potpisom i datumom. Ali znam sledeće - više ne pokušavam da vratim staru sebe. Ne tražim objašnjenje po svaku cenu. Ne paničim pred nepoznatom.

Jer ako se u meni nešto stvara bez mog odobrenja, možda je to zato što sam konačno postala dovoljno jaka da pustim kontrolu.

Možda ta nepoznata već ima ime.

Možda se zove - JA.