Prijateljstvo se ne podrazumeva – ono se zaslužuje

Prijateljstvo nije proces koji se dešava preko noći.

To nije samo zajednički popijena kafa ili razmenjena šala. To je dugotrajan proces koji se gradi kroz uspone i padove, uz duboko poštovanje, uvažavanje i empatiju. Često kažemo da su prijatelji porodica koju sami biramo, ali taj izbor sa sobom nosi i veliku odgovornost.

Ulaganje, a ne žrtvovanje

U svaki kvalitetan odnos se ulaže. Međutim, to ulaganje nikada ne sme postati žrtvovanje sopstvenih vrednosti ili dostojanstva. Najzdravija prijateljstva opstaju upravo zato što obe strane znaju gde prestaje njihova sloboda, a gde počinje integritet onog drugog. Bliskost nikome ne daje licencu za prostakluk, naprotiv, što smo bliži, bonton i obzir bi trebali biti izraženiji.

Poverenje kao nerazlupani ćup

Poverenje i čuvanje tajni su dva noseća stuba svake bliskosti. Poverenje je kao nerazlupani ćup – njegova prava vrednost je u toj prvobitnoj celini koju treba čuvati, a ne popravljati. Ako se tajna oda ili se prijatelj na bilo koji način izigra, taj odnos više nikada ne može biti isti. Možete pokušati da sakupite delove razbijenog ćupa i zalepite ih u celinu, ali pukotine ostaju. Taj ćup je oštećen i svako sledeće "lepljenje" gubi smisao.

Dostojanstvo iznad svake etikete

Prijateljstvo ne daje nikome pravo da se spusti ispod nivoa elementarne pristojnosti, bez obzira na životne okolnosti. Često se pod maskom "šale" ili "opuštenosti" krije nedostatak obzira koji udara direktno u ličnost. Postaviti granicu i jasno reći šta nas je uvredilo nije znak slabosti, već vrhunski čin samopoštovanja. Dostojanstvo nema cenu, i niko nema pravo da nas svede na etiketu ili nam se obraća bez uvažavanja.

Kada "Izvini" nije dovoljno

Iskreno izvinjenje nije samo reč od sedam slova izgovorena radi reda da se "ugasi požar". Jedna reč, bez obzira na težinu uvrede, bez objašnjenja i svesti o tome zašto je granica pređena, ne znači mnogo onome ko drži do sebe. Bez razumevanja suštine povrede, svako "izvini" ostaje samo prazna forma.

Čin samopoštovanja

Kada se desi taj krajnji rez nakon izigranog poverenja ili narušenog integriteta, to nije čin besa ili tvrdoglavosti. To je čin samopoštovanja. Onog trenutka kada neko svesno pređe granicu elementarnog uvažavanja, on prestaje da bude saveznik. Prijateljstvo bez apsolutnog poverenja je samo poznanstvo sa mnogo istorije, a to nije dovoljno da bi se neko nazivao "drugom porodicom".

Birajte one koji znaju vrednost tišine i težinu reči

Na kraju, važno je zapamtiti da nismo dužni da ostajemo tamo gde se naše prisustvo ne poštuje, niti da prihvatamo mrvice pažnje upakovane u loše manire. Prijateljstvo je dar koji se daje onima koji umeju da ga nose. Ako vas neko navede da se osećate manje vrednim pod izgovorom bliskosti, zapitajte se – čuvate li prijateljstvo ili samo strah od samoće? Prava „druga porodica“ nikada neće dozvoliti da vaše dostojanstvo bude žrtva njihove opuštenosti. Čuvajte svoj „nerazlupani ćup“ poverenja za one koji znaju da je on najvrednije što im možete dati. Jer, imati istoriju sa nekim je lepo, ali imati mir sa nekim je neprocenjivo.

OVO JE PORUKA ZA SVE KOJI SU ME IZDALI A I DALJE ME TRAŽE

Koliko ste me puta u životu izneverili? Ne znam jeste li ikad pomislili da će doći vreme naplate. Znate, Zemlja je okrugla ( mada ima i onih što suprotno tvrde)...i okreće se. I ne postoji samo jedna strana medalje – ne može vam uvek biti dobro, čak i kada ste to zaslužili. Jer je u ravnoteži života da osetite sve blagodeti i nedaće ovog sveta. Kolo sreće se okreće, i nekad ste na dnu, a nekada na vrhu. Ceo život je rulet.

Dugo ste se kockali sa mnom. I imali ste sreće sa svojim ljubavnim ruletom – do sada. Jer kada me jednom izdate (a vi jeste), ja odlazim. Ovog puta sam ja napustila vas. Otišla sam bez traga i glasa. Morate priznati da ste to zaslužili, ako uopšte možete i hoćete biti realni. Umete li to? Probajte bar. Pre svega, morate biti svesni da ste dugo radili kako ste hteli, uvek sa izgovorima da je to bilo u moje ime. A bili ste egoisti (i još uvek jeste) i mislili ste samo na sebe. Bili ste najvažniji u mojoj priči – a niste, niti smete biti.

Kada se rodim, potrebni su mi pažnja, negovanje, posvećenost. Ja sam jedno uzvišeno stanje kojem vi treba da se klanjate. Olako me shvatate i zato neka vas ne čudi kada i ja pokažem zube. Ne volim poigravanja. A tražim – mnogo. Ako ne ulažete u mene, kako onda očekujete moje plodove? Do sada ste to trebali naučiti. Kad-tad ćete dobiti zasluženi „šamar“. Jer izdaja je nešto najgore. Ali vi znate kako je biti takav. Toliko obuzeti sami sobom, niste mogli ni naslutiti šta će se desiti. I ne smatrajte to kaznom, već lekcijom. A da li ćete tu lekciju naučiti, zavisi samo od vas.

No, možda vi ne znate, ne možete ili ne umete drugačije. Ali, došao je trenutak da osetite šta je napuštanje. Odrasle osobe treba da znaju kako da se sa  tim nose, nadam se da ćete i ostali.

Ja sam umetnost i nauka. Ja sam stanje kojem treba da se povinujete i ponašate najbolje što znate i umete. Ja sam vodilja kroz život i vaš motor pokretač. Ne smete mi nametati svoje ritmove i taktove jer ja imam svoju melodiju. Osluškujte me, pratite u stopu, dišite me. Nikako ne trpim nadmetanja, a još manje uslovljavanja. Mene treba VOLETI.

I nisam samo reč. To je samo delić mene. Jer sve što se kaže i napiše je malo. Moje pravo lice su dela. Ne očekujte od mene da vam dam ako i sami niste na isto spremni. A zahtevna sam. I nikada mi ne okrećite leđa. To nikako ne volim. Tražim da me stalno gledate, a na vama je da mi udovoljite. Nisam ja nikakvo čudo, mada mogu od vas i ostalih da napravim po jedno. Koračajte sa mnom pod ruku, milujte me, i budite zahvalni što sam pokucala i na vaša vrata. A vi ste bili kockari i zato sam otišla od vas – jer sam iskrena i nevina.

Pali ste, na najdelikatnijem testu. Obmanjivali ste me, smatrali me nedovoljno važnom. A ja kockar nisam. Zalupila sam ista ona vrata koja sam vam otvorila. Napustila sam vas. Ako ste svesni, shvatićete da ste vi krivi i da ste sami sebi zabili nož u leđa. Celog života sam vam davala nove šanse. Imali ste popravne ispite, ali nijedan niste položili. Ne budite u čudu i ne izigravajte žrtvu. Šta ste zakuvali, to ćete i kusati, sa svim začinima.

Želim vam da prosvetlite sami sebe, da uvidite sopstvene greške i za početak da mi kažete IZVINI, jer ste sa mnom loše postupali.

U potpisu, LJUBAV. 🕊️

Ovaj tekst je nastao pre 10 godina ali ništa ne bih menjala u njemu posle jedne dekade života. Jer LJUBAV nam je svima potrebna i trebalo bi da joj se klanjamo.