Moja tišina je tvoj neprijatelj

Šta kada vruć krompir postane vreo pa ne znate da li da ga bacite ili rashladite ruku? Čuvanje tuđe tajne često počinje kao čin poverenja, ali se neosetno pretvara u fizički teret koji nam krivi kičmu. Dok se dlanovi znoje, a reči stežu u grlu, shvatamo da ta informacija koju čuvamo pravi od nas tamničara. Tajne koje "peku" ne troše samo naše strpljenje, već i naše zdravlje, ostavljajući nas pred nemogućim izborom - izdati ili sagoreti?

Na početku se osećamo blisko sa osobom koja nam se poverila. To je onaj trenutak kada mislimo: "Ja sam osoba od poverenja". Tu se gradi naša slika o sebi kao o lojalnom prijatelju ili partneru. Ali, to je faza pre nego što temperatura počne da raste.

Naš um tada prelazi u stanje stalne pripravnosti. Zamislite to kao unutrašnjeg kontrolora koji nikada ne spava; on mora da pregleda svaku vašu rečenicu pre nego što je izgovorite, plašeći se da istina ne isklizne kroz običan razgovor. Taj stalni oprez nas iscrpljuje više od bilo kakvog fizičkog rada. To nije samo ćutanje, to je neprekidna borba sa samim sobom da ostanemo "zaključani" dok nas informacija iznutra pritiska da izađe napolje.

A šta kada taj vreo krompir koji stežete u dlanovima nije samo vaša muka, već znate da će njegova vrelina na kraju spržiti upravo osobu koja vam ga je poverila?

To je najteži deo. Tada ćutanje prestaje da bude čin lojalnosti i postaje tiho saučesništvo u nečijoj propasti. Verujemo da čuvamo njihovu tajnu, a zapravo samo gledamo kako se vatra širi, plašeći se da je mi prvi ugasimo istinom. U tom trenutku, izbor više nije samo "izdati ili sagoreti". Izbor je: da li da pustim da se opeku do kraja ili da rizikujem njihovu ljutnju da bih im spasila kožu?

Šta kada je motiv za odavanje tajne zapravo nemogućnost da se mirno posmatra propast u najavi? Postoji trenutak kada ćutanje prestaje da bude vrlina i postaje pasivno posmatranje nečijeg samouništenja. Ne želim da izneverim poverenje, ali još manje želim da budem nemi svedok ožiljaka.

Jer, ako vidim provaliju ka kojoj trčiš dok me držiš za ruku i tražiš da ćutim - moja tišina nije lojalnost. Moja tišina je tvoj neprijatelj. Prava lojalnost nije u tome da zajedno izgorimo, već imati hrabrosti da se prekine krug pakla, pre nego što sve postane pepeo.

OVO JE PORUKA ZA SVE KOJI SU ME IZDALI A I DALJE ME TRAŽE

Koliko ste me puta u životu izneverili? Ne znam jeste li ikad pomislili da će doći vreme naplate. Znate, Zemlja je okrugla ( mada ima i onih što suprotno tvrde)...i okreće se. I ne postoji samo jedna strana medalje – ne može vam uvek biti dobro, čak i kada ste to zaslužili. Jer je u ravnoteži života da osetite sve blagodeti i nedaće ovog sveta. Kolo sreće se okreće, i nekad ste na dnu, a nekada na vrhu. Ceo život je rulet.

Dugo ste se kockali sa mnom. I imali ste sreće sa svojim ljubavnim ruletom – do sada. Jer kada me jednom izdate (a vi jeste), ja odlazim. Ovog puta sam ja napustila vas. Otišla sam bez traga i glasa. Morate priznati da ste to zaslužili, ako uopšte možete i hoćete biti realni. Umete li to? Probajte bar. Pre svega, morate biti svesni da ste dugo radili kako ste hteli, uvek sa izgovorima da je to bilo u moje ime. A bili ste egoisti (i još uvek jeste) i mislili ste samo na sebe. Bili ste najvažniji u mojoj priči – a niste, niti smete biti.

Kada se rodim, potrebni su mi pažnja, negovanje, posvećenost. Ja sam jedno uzvišeno stanje kojem vi treba da se klanjate. Olako me shvatate i zato neka vas ne čudi kada i ja pokažem zube. Ne volim poigravanja. A tražim – mnogo. Ako ne ulažete u mene, kako onda očekujete moje plodove? Do sada ste to trebali naučiti. Kad-tad ćete dobiti zasluženi „šamar“. Jer izdaja je nešto najgore. Ali vi znate kako je biti takav. Toliko obuzeti sami sobom, niste mogli ni naslutiti šta će se desiti. I ne smatrajte to kaznom, već lekcijom. A da li ćete tu lekciju naučiti, zavisi samo od vas.

No, možda vi ne znate, ne možete ili ne umete drugačije. Ali, došao je trenutak da osetite šta je napuštanje. Odrasle osobe treba da znaju kako da se sa  tim nose, nadam se da ćete i ostali.

Ja sam umetnost i nauka. Ja sam stanje kojem treba da se povinujete i ponašate najbolje što znate i umete. Ja sam vodilja kroz život i vaš motor pokretač. Ne smete mi nametati svoje ritmove i taktove jer ja imam svoju melodiju. Osluškujte me, pratite u stopu, dišite me. Nikako ne trpim nadmetanja, a još manje uslovljavanja. Mene treba VOLETI.

I nisam samo reč. To je samo delić mene. Jer sve što se kaže i napiše je malo. Moje pravo lice su dela. Ne očekujte od mene da vam dam ako i sami niste na isto spremni. A zahtevna sam. I nikada mi ne okrećite leđa. To nikako ne volim. Tražim da me stalno gledate, a na vama je da mi udovoljite. Nisam ja nikakvo čudo, mada mogu od vas i ostalih da napravim po jedno. Koračajte sa mnom pod ruku, milujte me, i budite zahvalni što sam pokucala i na vaša vrata. A vi ste bili kockari i zato sam otišla od vas – jer sam iskrena i nevina.

Pali ste, na najdelikatnijem testu. Obmanjivali ste me, smatrali me nedovoljno važnom. A ja kockar nisam. Zalupila sam ista ona vrata koja sam vam otvorila. Napustila sam vas. Ako ste svesni, shvatićete da ste vi krivi i da ste sami sebi zabili nož u leđa. Celog života sam vam davala nove šanse. Imali ste popravne ispite, ali nijedan niste položili. Ne budite u čudu i ne izigravajte žrtvu. Šta ste zakuvali, to ćete i kusati, sa svim začinima.

Želim vam da prosvetlite sami sebe, da uvidite sopstvene greške i za početak da mi kažete IZVINI, jer ste sa mnom loše postupali.

U potpisu, LJUBAV. 🕊️

Ovaj tekst je nastao pre 10 godina ali ništa ne bih menjala u njemu posle jedne dekade života. Jer LJUBAV nam je svima potrebna i trebalo bi da joj se klanjamo.