Reci nekom...

Reci nekom da ga voliš. 

Reci nekom. 

Voleti je tako lep osećaj. Možda i lepši od onog kada osećaš da i tebe vole. Ali samo za nijansu. Iii...ponekad. Najlepši je osećaj ta uzajamna voljivost. Ma to je jedna harmonija. Sve miriše na procvetalo proleće. Šareni leptirići. Sve vam je milo i uvek imate osmeh na licu. Dragost je svuda oko vas, kada volite. 

Naletela sam večeras na ovu sliku, koja je izvorno grafit na nekom zidu. Ja sam je samo malo ukrasila, onako, s ljubavlju. Prosto, da ona sama kaže - volim te. 

A razni su načini da se kažu te čarobne reči od kojih se dignete u visine kao balon napunjen helijumom. 

Eto...ja NJEMU rekoh večeras, KONJU. A znam biti baš šarenoliko rečita u izjavama ljubavi. Ali ON zna koliko ga volim i da su sve te reči zamena za samo tu jednu, koja greje i dušu i telo a pumpa srce. 

Ja sam večeras rekla nekom da ga volim! A vi? 

Zato, što volite

Kažu, da zaljubljena osoba nije svoja. Ima u tome istine. Ali ja bih to definisala malo drugačije - nije SAMO svoja. Ona je jednim delom postala i NEČIJA. Duša osobe koja voli se stopila sa dušom druge osobe, kao da su sijamski blizanci. Tako "uparene" one dišu kao jedna. Prepliću se, sapliću se jedna o drugu, zapetljavaju se, umotavaju se. Svezuju se se kao mornarski čvor. Tako stopljene, prave jednu harmoniju. Odjednom je čitav svet drugačiji. Na sve gledate nekim drugim očima, kao da imate naočari sa duginim bojama. Čujete samo umilne zvuke, note koje klize svuda po telu, kroz krvotok. U stomaku, roj leptira koji lepršavo golicaju i dižu vas na oblake. Na licu vam titra osmeh a oči vam sijaju ljubavnim sjajem - cakle, kao šareni stakleni klikeri. A tek glas, on je skoro pa najveća izdajica. Cvrkućete kao slavuj, čak i ako ste anti sluhista. I sve je to samo iz jednog jedinog razloga - zato što VOLITE.

Divno je, kada osećate sve to. Čuvajte svoju dušu, jer ona se pobrinula da vi u ljubavi uživate.