Normalan. Ko je to danas uspeo ostati? Ne mislim u bukvalnom smislu...znate već. Svaki dan imamo nekoliko stresića koji se talože i talože. I jednog dana kada narastu kao u možda već zaboravljenoj reklami - Di-Go kvasac, dostignu svoj vrhunac, onda to postaje opasno po naš organizam. Od tog trenutka mi imamo bombu u telu...neko u želucu, neko u grudima a mi ostali u glavi. Iskreno, ne znam šta je gora opcija. Sve su opasne i razdiru do srži.
Konstantno stresirani organizam emituje veoma loše vibracije. Negativnost - level high. Fali trunčica do eksplozije. Neki uspeju da otresu sa sebe tu negativnost ali samo na trenutke, onoliko koliko je potrebno da ne prsnu u jednom danu. A sutra ga opet vrate na isti nivo. I tako u nedogled.
Dostupnost interneta, samim tim i raznih tekstova, saveta i tzv.saveta možda može pomoći. Zavisi sve u kom stadijumu se nalazite, da li možete sebi da pomognete i koliko ste duboko zaglibili i prigrlili sve te negativnosti iz svih vaših okruženja (privatnih, poslovnih). Ne verujem da neko svesno ne želi sebi da pomogne. U tom slučaju treba potražiti stručnu pomoć ali mnogi beže od toga.
Mnogo je saveta po pitanju stresa ali koji su pravi, za vas. Nismo svi od istog materijala "napravljeni" - složićete se. Uvek ima pametnjakovića koji će vam se čuditi kako to ne možete da eliminišete ili njima to ne može da se desi i slično. No, ne treba takvim ljudima zameriti jer i oni sami nekada podlegnu istom tom stresu. Ako radite neki posao koji je vezan za "deadline" (rok), ako radite na normu a u današnje vreme ako imate nervozne i nesposobne šefove pa svoje frustracije iz pomenutih razloga raspršuju po okruzenju i samim tim, stresiraju upravo na vas, naravno da ste u rizičnoj kategoriji. Verovatno se neki opet neće složiti sa mojim izlaganjem, ali ako ste do sada pročitali bar neki post na mom blogu, shatili ste da ja ništa ne generalizujem. Tako je i ovog puta. Samo navodim primere koji nas okružuju za koje ne mora da znači da su vas negde u životu "sapleli".
Život je čudo, jedna avantura koja nam je data na poklon. No, neće uvek biti zanimljiva, niko nam to nije ni rekao (obećao) niti nam je tako rođenjem predodređeno. Moramo se truditi da ga živimo život što bolje znamo iako će neki uvek ići linijom manjeg otpora. Mnogi će nas i kočiti u našim namerama, željama i ciljevima. Opet dolazimo na ono da nismo svi isti (Bogu hvala) ali kroz neke situacije koje nam i ne idu "na ruku" naučićemo kakav život može sve biti. U međuvremenu se potrudimo da postavimo nekakvu "izolaciju" oko sebe jer ako se ni malo ne zaštitimo, završićemo kao "Erik pod stresom" a to nas dalje vodi samo u jednom smeru - bolest. Onog trenutka kada osetite da vam igra vena u slepoočnici, to vam organizam šalje signal da ste "debelo" pod stresom i da je vreme da preduzmete neke mere po pitanju pomenutog. Akutno može brzo preći u hronično a onda može biti kasno. Razbolećete se.
I nisam ja sad izmislila "rupu na saksiji" pišući ovo što već svi znamo. Nemam nameru da izigravam ni psihologa a kamo li psihijatra jer nisam ništa od ta dva. Ja sam samo ljudsko biće koje je izloženo dnevnim stresovima kao i mnogi drugi.
Napisah ovo jer sam skoro sebe poistivetila sa "Stressed Eric" a ne želim da mi se to ponovi. Neću da budem "Erica" pod stresom.
