Zato, što volite

Kažu, da zaljubljena osoba nije svoja. Ima u tome istine. Ali ja bih to definisala malo drugačije - nije SAMO svoja. Ona je jednim delom postala i NEČIJA. Duša osobe koja voli se stopila sa dušom druge osobe, kao da su sijamski blizanci. Tako "uparene" one dišu kao jedna. Prepliću se, sapliću se jedna o drugu, zapetljavaju se, umotavaju se. Svezuju se se kao mornarski čvor. Tako stopljene, prave jednu harmoniju. Odjednom je čitav svet drugačiji. Na sve gledate nekim drugim očima, kao da imate naočari sa duginim bojama. Čujete samo umilne zvuke, note koje klize svuda po telu, kroz krvotok. U stomaku, roj leptira koji lepršavo golicaju i dižu vas na oblake. Na licu vam titra osmeh a oči vam sijaju ljubavnim sjajem - cakle, kao šareni stakleni klikeri. A tek glas, on je skoro pa najveća izdajica. Cvrkućete kao slavuj, čak i ako ste anti sluhista. I sve je to samo iz jednog jedinog razloga - zato što VOLITE.

Divno je, kada osećate sve to. Čuvajte svoju dušu, jer ona se pobrinula da vi u ljubavi uživate.

Učitelj

Ako želiš, učićeš dok si živ. I pred kraj života ćeš shvatiti kako si mogao još više. 
Prvi pečat i temelj postavljaju nam roditelji a potom, prvi učitelj i oni nam u tom veoma važnom životnom dobu postavljaju konstrukcije. To je neka osnova za dalju gradnju. Svaki naredni zida, na temelju koji su oni sačinili. Naravno da nismo svi istih apetita pa shodno tome će i naše učenje ići na drugi, viši nivo odeređenom brzinom. Ponekad brzinom zeca ali i kornjače. Ja sam imala tu sreću da mi je postavljen dobar temelj. Ali da i ja sama nisam bila gladna raznih znanja, ne bih prelazila sa nivoa na nivo. Sada, iz ove perspektive to mogu da uporedim sa nekom igricom...donekle. Normalno, razne životne okolnosti su me terale da grabim ponekad i previše nego što sam bila spremna da primim i shvatim u datom vremenu. Dešavali su se i periodi stagnacije i to je po meni normalna stvar. Bitno je da sam uvek posle tog nekog mirovanja opet i ponovo učila i želela da spoznam mnogo toga. Kada se osvrnem, vidim da su uvek teške situacije u životu bile mnogo dobre lekcije. Ali, da li uz pomoć univerzuma, tada sam uvek uz sebe imala tu jednu osobu koja je bila, između ostalog, moj učitelj. Možda sam ja jedna od tih srećnih ljudi koji su uvek imali "lajf kouča". No, kako spomenuh, mnogo toga bi mi i dalje bilo nejasno, nepojmljivo ili pak nepotrebno, da sama nisam imala želju da napredujem i nastavim sa gradnjom svog solitera - sebe.
Hvala zvezdama,što sam imala MAJKU baš takvu kakva je bila, mudru, stabilnu i načitanu. Vremenom je uspela da prenese mnogo toga na mene. Da može da me vidi sada, bila bi veoma ponosna jer se njen trud isplatio a nebrojeno puta je nisam razumela, jer nisam uvek bila spremna na sve što mi je pričala.
Hvala TEBI, Wise Woman, prijatelju za ceo život, što si uvek bila surovo iskrena savetima i ugradila u mene one deliće koji su nedostajali i rasporedila one "random"  na svoje mesto.
Hvala svim prijateljima od kojih sam bilo šta naučila. I dalje se trudim da svaki savet poslušam.
Hvala i tebi, bivša ljubavi, koji si sa mnom prošao neke teške momente u životu. Dopunjavali smo se, učili jedno od drugog i jedno drugom bili i đak i učitelj.
Posebno HVALA, životu koji me nije samo mazio ali me je uvek vraćao na noge...uz pomoć moje volje i želje. Hvala mu što sam otvorila neka nova vrata, za novog učitelja. A kada se popnem na viši nivo, zahvaliću se i NJEMU. Do tada, ja ću biti đak koji će vredno učiti i razmenjivati misli sa njim.



P. S. Možda sam i ja nekome, nekada bila učitelj a da to ne znam. Ako je tako, malo je reći - drago mi je. 

Je*ote volim te

Je*ote  - volim te. Uhhhh... Od kad? Gde je zaljubljena faza mene? Preskočila sam je? Je li moguće? Je li realno? Auu, rekla sam ti da te volim a tebi sam sinoć "zamerila" na rečima NE PRETERUJ kada si mi isto rekao.
Kakva pometnja u srcu, duši. Ne u glavi. Mozak samo dobija informacije koje kroz usta treba da se reprodukuju.
Vulkan je proradio. Nema nazad. Desilo se. To je to.

Sigurna sam u ono što osećam. Ljubav je to. Ja volim. Da, tvoja JA voli mog TEBE. Moram da ponavljam te reči, da uverim sebe da ovo nije san. A u dubini duše znam da nije. Ja se samo čudim tolikoj lavi iz vulkana ljubavi.
Heeej... Moj TI, volim TE. 

Pet godina

Prošlo je pet godina od kako si "otišla". Kada se osvrnem unazad, sve je tako kristalno čisto, svega se sećam kao da se desilo pre pet dana. Ni jedan detalj nije iščezao iz sećanja. Nema tu mesta zaboravu. I da hoću, ne mogu.
A svašta se izdešavalo od tada. I lepog i ružnog. Razvlačio me život (po običaju) kao da je po ko zna koji put proveravao moju životnu (podrazumeva se i borbenu) gotovost. Da sam bar vojnik, onda se ne bih ni pitala zašto. Možda je samo otkucao gong koji znači kraj sa nekim novim početkom.
Koliko god da sam prihvatala tvoj "odlazak" u nekim momentima mi je bilo mnogo teško suočiti se sa bolnom istinom, da nisi više sa mnom, sa nama. Ali život...pa to je takav mentor, učitelj, savetodavac, da nema boljeg od njega. Sve lekcije zna, čak i one za koje možda nikada nećemo čuti...
A ti, ti si ih itekako znala. Samo, ne tako retko ja nisam bila spremna za neke. Nedostaješ mi da me posavetuješ (znam šta bi mi sad rekla), da mi gunđaš, zavitlavaš i svašta toga...još. A najviš od svega da me poljubiš i zagrliš. To ne može niko da mi nadomesti...i ništa.
Volim te....MAMA. 💟