Kao malu su me učili lepom i primerenom ponašanju...kako se hoda, sedi, priča, pozdravlja, itd. I sve sam prihvatala, poštovala i ponašala se u skladu sa normama. A sve to je negde ostalo pohranjeno u onim sivim (ne znam koliko nijansi) ćelijama.
Devojčica treba da ima lepe manire i da bude za primer, da je kulturna, vaspitana i slatka kao anđeo. Ta ista devojčica kada malo odraste, takođe treba da zadrži sve ono čemu su je naučili i da se na tom lepom temelju nadogradi u jednu divnu mladu devojku.
Ali kako stasava, ona sve više sama odlučuje šta i kakva želi biti. Toliko toga vreba i mami je iz sveta koji je okružuje. Podložna je promenama, traži sebe, istražuje, želi da proba bar nešto što onim protokolom iz doba ranog detinjstva nije bilo na meniju. Odmerava, razmišlja, vodi ponekad i bitku sama sa sobom. Menja se, jer odrasta. Možda više i ne želi da bude mali slatki anđeo. Dvoumi se. Na prekretnici je. I u tom preobražavanju u ženu, zaokružiće se odrastanje malog slatkog anđela.
Kakva li će postati, koliko će je život, ljudi i sredina gde živi - promeniti? Hoće li ostati slična devojčici? Da li će anđelak postati đavolak?
Stanite ispred ogledala i pogledajte se - šta vidite, oreol ili roščiće? Naziru li se bar obrisi onog slatkog anđelka koji ste bili kao devojčica? Možda ste stasale u takvu ženu? Ili ste postale neka druga osoba, baš suprotno svemu onome čemu su vas učili kao dete.To će drugi videti pre vas, ne može to promaći očima posmatrača, jeste li žena anđeo ili đavo - ne brinite se. Kako god bilo, u svakom anđelu postoji bar zrnce đavolstva kao što i đavo može u nekim trenucima biti kao anđeo.
Ali, nije sve samo u oku tih analitičara vaše ličnosti. Bar u ovom slučaju. Ovde ste vi te koje dajete pečat. Vašom i samo vašom željom i odlukom, postale ste anđeoski đavo ili đavolski anđeo.
