OSMEH

Zdravo je smejati se. Ali nekada nam nije do toga.  Da li sebe treba prisiliti i na kiseli osmeh? A čemu to, sta to znači...? Hoćemo li se osećati bolje, bar na ternutak? I lažni osmeh koji upucujemo drugim ljudima - koliko je on koristan ili stetan? Meni, nista ne znači. Ali nekom drugom može biti samo od koristi. Možda nam čak bude i uzvraćen. E onda se namece pitanje - da li je taj lazni osmeh uzvracen takodje, istim? Hmm, matematički - imamo moguća dva lažna osmeha. Nikom nisu naškodila, ali činjenica, da su i nisu bila od koristi, namece nam opet isto pitanje: ČEMU LAŽNI OSMEH?
Mislim da se treba smejati samo onda kada za to osećamo potrebu, kada nam se srce i duša smeju, kada drugi ljudi u nama probude to nešto, ako ne za duži smeh, onda bar za jedan OSMEH, ali ISKREN.