Osmeh uvek nosi(m) sa sobom

Pre tacno godinu dana, moj prvi post na blogu je ugledao svetlost dana. Tako je i ovaj BLOG poceo da zivi. Sa "OSMEHOM" sam pocela, pa u tom duhu, na godisnjicu "My Doodle" i nastavjam...jer osmeha nikada dosta. Ta razvucena crta, kako ga neki zovu, nam znaci uvek. Mnogo osmeha sam primila a mnogo i darovala u protekloj godini. I to onih pravih, iskrenih...od srca. Jer, nisam ja rodjena za lazne, pa ni osmehe.

Mnogi od vas su bili moja inspiracija za moje tekstove a svakako da je osnova uvek bila u nekoj od vrsta ljubavi. Svi vi sa kojima sam se od srca smejala - smatrajte da ovaj tekst pisem vama i za vas. Jer vi ste to zasluzili. Razliciti razlozi ali uvek je svrha bila ista - uciniti nekog srecnim, makar i sirokim osmehom koji nekad bude delotvorniji od leka. Sreca, koju jedan osmeh nosi sa sobom je neopisiva i ne moze se iskazati ni sa milion reci...to se jedino moze osetiti. A ja znam da ste vi doprineli da ja budem zbog vaseg osmeha - srecna, kao sto ste i uzivali u toj razmeni pozitive koju jedan osmeh ima u sebi. 

Cak i kada cilj nije opravdao sredstva, vazna je namera...biti srecan. A srecan covek uvek nosi OSMEH sa sobom.