Ljudi iz prošlosti, ne zovu se "za džabe" tako. Nema ih više u našim životima iz nekih razloga. Ne treba ih "vaskrsavati" jer neće biti dugog roka trajanja.
Kada se jednom pokidaju niti, teško da se mogu ponovo sastaviti. Ako se i spoje, neće dugo izdržati jer su dugo bile pokidane. Mnogo je nepoznanica koje nam se možda neće svideti. Ljudi se menjaju preko noći a koliko tek posle niza godina...
Ispunjavajući praznine godinama u kojima nam ljudi prošlosti nisu bili prisutni, shvatićemo da nam se neke stvari ne sviđaju, da to nisu više oni ljudi koje smo nekada poznavali i da su nam na neki način stranci. Možda ćemo ignorisati sve to, jer imamo slične ljude i u sadašnjosti...tu su nam, prisutni u našem životu, pa im ne zameramo što-šta. Kao što rekoh, prisutni.
E u tome i leži "kuka" jer oni su tu, i bili i sada su i imaju nameru tu i ostati. Za razliku od ovih "povratnika" sa kojima nemamo izgrađenu sponu, nema tih niti koje nas vezuju, već iskidane i krpljene, koje prete pucanju. U tome je sva suština a i razlika između ljudi prošlosti i sadašnjosti.
Jer ljudi koji su sa vama čitavog života, bez obzira da li su tu i fizički i oni koji su odlazili pa se vratili nikako ne mogu u isti "koš". Ako si jednom odlazio, možeš opet to učiniti bez emocija, griže savesti. Teško je možda to prvi put uraditi. Zato su ljudi sadašnjosti tu gde jesu i čekaju nas u budućnosti. A #ljudi prošlosti su past tense people, koji su nekada bili naša sadašnjost ali su u jednom delu života zastali i razišli se od nas. Tako su ostali u našoj prošlosti, gde im je i mesto. Jer, bolje da ih se sećamo po lepom... Zato neka tamo ostanu zauvek.
No comments:
Post a Comment