Cryin'

Ko kaže da ne plače, laže. Samo ne želi da se zna ponekad ni da prizna samom sebi. Ponos tu ispliva na površinu mada ne vidim razlog tome. Citiraću: "Suze su OK". Mada, generalno nisu, jer obično oslikavaju tugu, osim onih radosnica. Ali, plakati je i u redu jer kroz suze izbacimo sve ono što nam je nanelo neku vrstu boli i tuge...tereta, kojeg se treba osoboditi. Zato je dobro a i zdravo plakati. Ne treba suze čuvati, nisu biseri.
Retko, bilo ko od nas plače pred širim auditorijumom. Obično se ili osamimo ili to radimo u prisustvu nekih veoma prisnih ljudi. A kada se osamimo, to bude na nekim skrivenim mestima, samo našim...za našu tugu i naše suze.
Toše je imao "Sobu za tugu". A šta vi imate? Koje je vaše mesto za plakanje? Gde vi tugujete? Postoji li posebno mesto za koje niko ne zna, gde pustite suze da vam poteku niz lice?
Mene je danas uslužila jedna klupa. Cela mi je bila na raspolaganju. Hvala joj. Nisam ni znala da baš ona može biti to mesto. Falila mi je samo jedna pesma.
Možda baš ova...