Ocekivanja

Da li je svako nase ocekivanje opravdano? Naravno da nije. Hoce li se nasa ocekivanja ispuniti? Normalno, nece sva. Budimo srecni ako se bar neka ispune...

Mogu slobodno reci, da u svakom danu imam bar jedno ocekivanje, ako ne i vise. Neka su tako malena, da mozda o njima ne treba ni pricati, ali to ne znaci da nisu vazna. 

Sta sve jedan obican covek moze da ocekuje? Spisak je ogroman... I ona su podeljena u vise grupa, pa tako za neka mogu reci da su realna a neka su vise puste zelje.

Sta je za nekoga realno, za mene je mozda samo pusta zelja. I sta tad? Da li da promenim kriterijum ocekivanja? Mislim, moze li se to, postoji li tako nesto? Svesna sam da zivim u svetu gde, na zalost, nema logike. Zato je moja realnost drugacija od tvoje, njegove, njene... To ne bi trebalo da je tako, ali jeste.

U "upside down" svetu i vremenu, nista nije na svom mestu. A i ja se vise ne "uljujkujem" da ce neke stvari doci "na svoje". Nece, iz jednog prostog razloga - zato sto jos uvek ne vrednujemo vrednosti. Naprotiv, vrednuje se sve sem njih. U vecini slucajeva, da se ogradim.

Tako reci, polako ali sigurno prestajem sa ocekivanjima, koja su nekada na granici sa nadanjima. Jer, nema svrhe, a ni smisla. Ako sam realna, razocaracu se. A ako nisam, sto mi to treba - da ocekujem nesto sto u startu znam da se nece obistiniti.

Zato polako odustajem, dok se "mulj" ne stalozi...dok se voda ne procisti. E onda kada se to desi, mogu ponovo da razmotrim situaciju i recimo, ponovo zapoceti ta ocekivanja. Do tad, pored mene ce prolaziti ljudi, stvari, situacije ce se nizati...a ja cu posmatrati, nekad sirom otvorenih ociju a ponekad samo krajickom oka - sta se to desava. I necu reagovati burno, osim u ekstremnim situacijama.
Cekacu...ali ne Godoa.