Moja Twitter panika

Problemi sa pristupom Twitteru - naslov koji je osvanuo u elektronskim medijima.

A samo pet minuta pre, uporno sam pokusavala da se ulogujem. Pretpostavljala sam da je neki "kvar" ali nisam se strecala dok nisam procitala vest. I pokrenu se bura. Brzinom svetlosti sam pocela da motam po glavi razne varijante i naravno dosla do najgore - da sam izgubila kontakte sa svojim frendovima na Twitteru. Sledece - ciji telefon imam, email adresu, ili bar FB. Hmmm, ne od mnogo njih, sta vise. Tek od pojedinaca. Uvek najgora opcija od ko zna koliko, prevlada i obuzme misli. Zatruje. Trenutak posle se setih i dragih mi ljudi kojima tek imena znam a nekima ni to. Jer ima ih, koje zarko zelim, ne samo upoznati, vec da postanu deo i mog stvarnog zivota. I dok me je strah obavijao, skoro pa celu, sajt je proradio. Trgla sam se kao iz nekog sna. I potvrdila sebi da mi mali avatari njihovih profila mnogo vise znace nego sto sam i slutila. Jer kada ostvarite komunikaciju koja je prerasla nivo povrsnosti, onda to vise nisu avatari, nisu male fotke...to su zivi ljudi, koji su svako na svoj nacin, zauzeli delic mog srca. Kao i oni iz RL, sa kojima nekada manje vremena provedem nego sa #twitterbuddy's.