Razumevanje, postovanje i ljubav

Tako mnogo se pise i prica o ljubavi, postovanju, razumevanju.... Ponekad imam osecaj da je samo mrtvo slovo na papiru, samo pusta prica, jer je u praksi mnogo drugacije. Mozemo mi pisati i pricati, ali poenta je to pokazati, ispoljiti prema drugima. U protivnom, dzabe "drzanje govora" o istim ako se tako i ne ponasamo.

Ljudi pokusavaju da ostave nekakve impresije i da sebe prikazu u najbolje mogucem svetlu. Zato tako mnogo i pricaju ali zapravo malo od toga stvarno jeste tako. Pojedinci znaju dugo da se kriju iza svojih "slatkastih reci". Ali vreme uvek pokaze istinu. Na neciju srecu ali i necije razocarenje. Kako kad, kako kome. Zato je bolje da budemo ono sto jesmo. Jer, bumerang se vraca, ne?

Mozda u prvom trenutku povredimo neku osobu sa svojim nepromisljenim ponasanjem i stavom ali to vrlo brzo moze da se okrene protiv nas. Zasto se onda upustati u takvu "avanturu"? Ne mozemo se svim medj' sobom razumeti, jer smo i mnogo razliciti. Postovanje treba da postoji ali ako je to samo farsa, jednom cete "pasti" na sitnici i ofirati se. Ispascete gora osoba nego sto jeste inace. A ljubav, ona se dogodi. I naravno, ne mozemo svakog voleti. Prosto, to bi bilo nenormalno. Zato pazite kada izgovarate te reci. One su mac sa dve ostrice.

"Opekli" ste se jednom...vise puta? I sta sad - hocete li sve te "otrovne" strelice preusmeriti na neke druge ljude samo zato sto je vas neko povredio, razocarao, rastuzio??? Ne bi trebalo, ali u nekim situacijama to radite. Mozda nesvesno... Kako god, bilo da smo na direktan ili neki drugi indirektan nacin bili akteri nekog loseg desavanja, svakako postajemo "zrtva" koja ce kroz svadje, rasprave i ostala neartikulisana ponasanja da nas udalji od svega sto je dobro i pozitivno. Posle toga necemo biti sposobni za normalno razmisljanje i razlucivanje. Zivci postaju sve "tanji" sve manje je takta a samim tim i razumevanje za druge se gubi, bez obzira na njihov znacaj u nasem zivotu. Mislim da to ne zelite ali ipak radite.

Vreme je da se zamislimo, prvo nad sobom. Jer mi smo ti koji smo dozvolili da se tako nesto desi. Nisu krive situacije, vec nas stav i ponasanje. Samo stabilna i cvrsta osoba ce imati jasnu sliku desavanja i moci ce na normalan nacin da rasudjuje i adekvatno se ponasa u raznim situacijama. Zato je potrebno da svakodnevno radimo na sebi, da budemo bolji covek, pre svega SEBI, a onda i drugima. Samo tako cemo popraviti stanje, a za u buduce, mozda izbeci neku situaciju kojoj pre nismo bili dorasli. Budimo razumna bica, postujmo druge iako se ne slazemo u misljenjima. Ako i ne razumemo sve, nije smak sveta. I to je normalno. Dokle god smo iskreni i tako se ponasamo, bice dobro za sve nas. A one ljude, koje volite - nikada nemojte izneveriti sa laznim razumevanjem i postovanjem.
I nisam ja izmislila rupu na saksiji, samo podsecam i sebe i vas...da radimo svakodnevno na sebi i budemo iskreni ljudi.