Varljivo prolece

JEDNOG MESECA MAJA...

Mokro je, vlazno, kao (ne)najavljena jesen... A vazduh cak i ne mirise tako. Sta vise, jos mi je u nozdrvama miris drveta za ogrev,kao u duboku zimu. Jedino sto laznu sliku proleca stvara, to su procvetalo drvece, livade pune poljskog cveca, i bastice oko kuca. Nekako tuzno, uz kisu, pocinje ovaj maj, za mene, najlepsi mesec u godini, najlepseg godisnjeg doba. Cini se kao neko "fake" prolece, koje je tek nagovestaj dalo da je stiglo i dopustilo da ga jesen i zima "zaskoce" iz zasede. I onako proleti, zar nije dovoljno sto ga leto brzo uzme "pod svoje"? Izgleda da nije snalazljivo i da se zato "savija" pred svima... Mozda gresim, ali tako mi se cini. 

A mozda i tvoje ruke znaju da greju samo dok pada sneg?

TEBI, zbog koga me je ljubav bolela, jer sam te suvise brzo zavolela.