Krhotine, prsotine, polovnjaci. . .a nekad su to bili ljudi. Desilo im se nesto ili svasta. Najstrasnije je sto ih je sve vise takvih. Nije strasno samo to saznanje vec sto je mojih prijatelja sve vise u toj grupi. Kako to da sam jos uvek sa druge strane i posmatram ih kako "propadaju"? Zar je mene zivot samo mazio a njih-gazio? Nije, naravno. Zar su njihovi porazi, nezadovoljstva i brige veci od mojih - ili mozda tezi? Da li su oni kukavice? Brinem se, jer uskoro ne samo sto necu imati sa kim da se druzim nego sto ni ovako nesto nece imati ko da procita. . .
Easy to please, hard to impress
No comments:
Post a Comment