Za mene je to dan kao i svaki drugi. Ali neki slave svetog Trifuna, neki svetog Valentina, tacnije Dan zaljubljenih. U redu je, sta god ko da slavi. Nek' je samo veselo. Ne zelim da delim praznike na pravoslavne i katolicke i da osudjujem zasto se slavi taj a ne ovaj itd. Mislim, ko sam ja da bih tako i razmisljala a kamo li se tako i ponasala. U ostalom, to je ipak stvar licnog izbora, zelje, odabira... Kao sto recimo, imam omiljenu boju, mesto za izlazak ili cipele. Ili - to sto sam rodjena u Srbiji, ne znaci da ne mogu da mi se svidjaju drugi jezici i njihovi obicaji. No, ne mislie svi (naravno) kao ja, pa to sebi daju za pravo. To je ono sto mene strasno izludjuje kod ljudi, ta, ne samo ruzna osobina vec to pravo koje su sami sebi dali, da izigravaju nekakve male Bogove. 'ajdeeeee, ko ste bre vi svi da se tako ponasate - tako bih rekla tim osobama. Ali kako ne bi bilo nikakve vajde od toga, jos bi me i popljuvali, ostacu po strani i eto napisacu ovo sto mi lezi na srcu. To mogu, i necu nikog direktno prozivati, a oni sto se budu pronasli u prici...sta da im radim?
Dakle, sutra je praznik...svima nama. Poenta je da se lepo osecamo, bilo da smo u drustvu drugarice, druga ili zene, muza, porodice, rodjaka...ili mozda cak i sami. Jer, mozda okolnosti nekome ne dozvole sutra da budu u bilo cijem drustvu. I sta onda, zar ta osoba treba da se oseca sutra manje vrednom ili zapostavljenom? Naravno da NE. Zato, ljudi...slavite sutra 14. februar...kako vam je volja. Uzivajte u danu, drustvu, muzici. Budite pozitivni, vedri i veseli. Sirite pozitivnu energiju i ... uzivajte u zivotu. Pogledajte bar na trenutak, nekim drugim ocima, svet oko sebe. Mozda vam se i svidi.
No comments:
Post a Comment